Некако са првим данима нове Владе у медијима се појавила констатација да примања пензионера последњих дванаест месеци пуно заостају за зарадама!!!
Наводно, Влада увелико тражи нови модел “швајцарске формуле” како би се егзистенцијални проблем пензионера ублажио. Тренутно се пензије усклађују 50 одсто са растом плата, а 50 одсто са трошковима живота. То пензионерима никако не иде у прилог, јер се усклађивање врши само једном годишње, а инфлација га обезвреди. Данас је удео просечне пензије у просечној плати у Србији мизерних 42,4 одсто!
Постоји неколико предлога за нови модел “швајцарске формуле”. Први предлог је да се пензије усклађују 60 одсто са растом зарада и 40 одсто са инфлацијом, други да пензије прате плате са 70 одсто и 30 одсто са растом цена на мало.
У Бачкој Паланци има око 12.000 пензионера, Србији око 1,6 милиона, а у држави крајем другог квартала ове године било је 2,83 милиона запослених. Просечна бруто зарада запослених обрачуната за август износила је 103.963 динара, а нето 75.282 динара. Статистика каже да је од јануара до августа у односу на исти период 2021. године остварен номинални раст од 13,8 одсто, а реално 3 одсто (?). Медијална нето зарада за август 2022. године у Србији је износила је 57.911 динара, а то значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа!
Просечна пензија у Србији износи 30.952 динара. У децембру ће бити увећана за 2.785 динара, а са другим усклађивањем у фебруару ће износити 37.200 динара. Најбројнију групу пензионера, преко 20 одсто, чине они који месечно примају пензије од 10.000до 15.000 динара. Њима ће збирно повећање бити од 2.000 – 3.000 динара. Око 200.000 пензионера прима месечно од 15.000 – 20.000 динара, а њихово повећање пензија биће од 3.000 – 4.000 динара.
У Удружењу синдиката пензионера Србије кажу да су формирањем нове Владе створени услови за решавање проблема пензионера и очекују да нови ресорни министар за рад Никола Селаковић формира мешовиту комисију за праћење примене прописа који се односе на пензионере. Један од захтева који ће бити упућен Влади је и тај да се пензије од 1. новембра 2022. године ванредно ускладе за 24 одсто (то би било повећање од 4 одсто на годишњем нивоу), а да повећање за 2023.годину износи 19,3 одсто.
– Разматрамо оквире пензија у БДП (бруто домаћем производу) који би утицали на будућу индексацију, односно раст пензија – изјавио је ових дана Синиша Мали, министар финансија.
– Током новембра примениће се ванредна индексација пензија, а од наредне године планира се индексација пензија са растом зарада, дакле пензије ће у потпуности пратити раст зарада у целој привреди! Тачније, план усклађивања пензија је ванредна индексација новембарских пензија за 9 одсто, а тако увећане пензије би се у 2023. години, почевши од јануарске пензије, усклађивале са растом зарада у периоду од јуна 2021.године до јула 2022.године (пензионерске организације траже да се усклађивање врши два пута годишње, јер највећа поскупљења хране десила су се од јула до краја године, а то би се по оваквом предлогу обрачуна рачунало тек 2024. године).
Према објављеним подацима у овом периоду раст зарада износио је 12,1 одсто. Просечна пензија у Србији у 2023. години, усклађена према овом предлогу, износила би 37.756 динара (321 евро). Просечна пензија у идућој години била би већа за 20,8 одсто у односу на просечну пензију у 2022.години.
Минималац ће бити 40.020 динара (340 евра), а сада је 35.000 динара. Повећање плата запослених у јавном сектору износиће 12,5 одсто, а за војна лица 20,5 одсто.
У извештају Светске банке пише да ће привредни раст Србије ове године износити три одсто. То је нешто мање од домаћих прогноза, али знатно више од прогноза неких иностраних института који су процењивали, ако се рат у Украјини настави, а јошније стао, да ће привредни раст Србије бити нула. Ту су европски аналитичари омашили, али су били близу када су прогнозирали инфлацију од 15 одсто, јер Светска банка прогнозира 14 одсто инфлације код нас.
У ЕУ инфлација је једва двоцифрена у САД прешла је 6 одсто и њима су ти проблеми мањи. Сулудо је зазвучала вест коју су ових дана објавили неки домаћи медији, а по којој је Дубравка Ђедовић, нова министарка енергетике, рекла како следи ново поскупљење струје и природног гаса! Огласила се и сама министарка и рекла да се за сада не размишља о поскупљењу струје и гаса. У складиштима, наводно имамо довољно природног гаса за два месеца потрошње и при катастрофалном развоју догађаја да се Србији обустави испорука гаса. Струју тренутно не увозимо, вероватно због топле јесени, али и повећане ефикасности рада термоелектрана… Министарка рече да држава дотира део трошкова за струју, а гас смо по речима политичара купили по најповољнијим условима од Руса.
На тржишту Европе природи гас је појефитнијо за трећину, а један од разлога је и чињеница да је 95 одсто складишта гаса у Европи пуно. Тако се десило да око 60 пловила са течним гасом из САД плута близу обала Шпаније, јер немају где да истоваре гас који је пре кризе био наручен.
Цела ова ујдурма са вештачки изазаваном светском енергетском, па и економском кризом, неодољиво подсећа на велику пљачку сиротиње старог континента, па и српске која је међу најсиромашнијим међу сиромашнима у Европи. Док се велика већина нада накој сићи од дветри хиљадарке динара од повећања пензија и минималних зарада, велики играчи, пре свега енергетске компаније, млате огромну лову у виду добити која се мери стотинама милијарди евра или долара на годишњем нивоу.
Нова министарка енергетике и рударства рече да је краткорочни задатак нове Владе да се прегура ова зима и заштите грађани, а за касније… Вели да се наша земља мора вратити програму производње литијума. Док смо ми одустали од литијума у Немачкој се отвара рудник литијума. Француска, Португал и још неке европске земље су већ у послу отварања рудника, а највеће залихе литијума су у Аустралији и Латинској Америци. Ова прича о литијуму у Србији неодовљиво подсећа на причу од пре скоро четири деценије када су у тадашњој Југославији требале да се граде нуклеарке. Једна је направљена у Словенији у којој мањински део има и Хрватска.
У Србији је требало да се изграде четири нуклеарне електране, а једна између Младенова и Бачке Паланке. Дигла се кука и мотика, заплашеном народу је причано ђ како ће се деца рађати као ванземаљци… од свега се одустало, па се десио Чернобиљ, па распад државе уз грађански рат… Струја из нуклеарки је најчистија и најјефтинија, а са четвртом генерацијом нуклеарки и најсигурнији извор велике производње струје.
Пола века у Србији није направљена нова електрана, деценијама се прича о реверзибилним хидроелектранама на Дунаву и Дини, прича се о ветру, сунцу, термоелектране срећом нисмо погасили, али ћемо за деценију-две морати ако желимо у ЕУ. Пољска, до сада није имала нуклеарке, планира да их гради и да 30 одсто потребне струје за државу са око 50 милиона становника производи из нуклеарки.
Планирају шест реактора, први треба да буде пуштен у рад 2033. године, а сваке два до три године још по један. Нове блокове у постојећој нуклеарки гради и Мађарска, нове нуклеарке најављују Румуни и Бугари… и све ове државе су у ЕУ.
Стари економиисти говорили су да ако не знаш шта треба радити да би опстао и развијао се гледај шта раде развијенији од тебе, па то ради и ти, онолико колико можеш. Данас је струја прескупа чак и за земље ЕУ, па су, на пример, у Италији израчунали да уколико се аутомобилске батерије пуне на станицама са брзим пуњачима цена је већа за 161 одсто него пре годину дана. Тамошњи стручњаци чак су израчунали да ће цена градске вожње аутомобила на дизел гориво бити нижа него на струју.
Трошак градског аутомобила на 1.000 километара на бензин кошта 83 евра, на дизел 71 евро, а на струју 85 евра! Енергетика је редак сектор у свету који је тренутно, у време светске, а посебно европске економске и енергетске кризе, у успону. Компаније укључене у производњу нафте и природног гаса у потпуности користе настало стање на тржишту. Ни пре кризе нису били сироти, а сада су они стварно још богатији, а стварно сироти још стварније сиротији. У другом кварталу ове године ове фирме пријавиле су рекордну добит.
Према светским економским аналитичарима очекује се да ће енергетски сектор у наредних пет година порасти за 11 одсто. Тржишни услови (рат у Украјини) за компаније у овом сектору су одлични и док већина акција на берзама ове године пада акције Chevrona, на пример, су скочиле 44 одсто, а Exxona за фантастичних 69,8 одсто.
Ембарго ЕУ на руску нафту, поред одлуке да се смањи увоз природног гаса, изазвао је енергетску кризу. ОПЕК плус, на челу са Саудијском Арабијом и Русијом, почетком октобра ове године одлучио је да смањи производњу нафте за два милиона барела дневно. Ово је изненадило тржиште, разљутило и председника САД Џозефа Бајдена који се надао нижим ценама нафте уочи избора у Америци.
Потез ОПЕК плус одушевио је енергетске компаније које имају корист од веће цене нафте, а ExxonMobil, Chevron и Shell остварили су појединачно у другом кварталу ове године добит од 40 до 46 милијарди долара.
После короне када су милијарде и милијарде зарадиле фармацеутске куће и произвођачи медицинске и друге опреме, друштвене мреже процветале, као и произвођачи мобилних телефона, рачунара, призвођачи и трговци хране, енергената… сви се намирују.
Сада је ред на банкаре, а иако имате уговор о кредиту са фиксном каматом, увећава се рата кредита који сте узели пре пар година уз благослов Европске банке и Народне банке Србије. На вест о повећању пензија поједини банкарски службеници телефонски зову пензионере.
Објашњавају им да могу да подигну још зајма, да су кредити осигурани, те да ако им се (додуше, кажу “не дај Боже”) нешто деси (ако умру) кредит неће морати да отплаћују наследници!!!
