Након две масовне пуцњаве у Србији, пензионисани припадник Специјалне антитерористичке јединице Драган Џамић каже за РТС да све што се десило може да се означи као „амок напади“.
Објашњава да је основна карактеристика „амок напада“, или помамног убиства, намера нападача да у што краћем временском року убије и повреди што више људи. Истиче да превенција таквих догађаја обухвата мултидисциплинарни приступ.
Пензионисани припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) Драган Џамић каже да је 2016. године једна радна група радила на прикупљању података и изради анализе и приручника за обуку припадника САЈ-а у вези са такозваном „амок ситуацијом“.
„Све ово што се код нас дешава и слично у свету, означава се као амок напади. У Америци се користе изрази јуришни амок и активни стрелци. До првих сазнања о амоку дошли смо у контакту са колегама из иностранства са којима смо имали заједничке обуке и размене искустава“, истиче Џамић.
Објашњава да „амок“ подразумева екстремни облик насилничког понашања и екстремни криминални чин у којем долази до вишеструког убиства људи на отвореном или у затвореном простору, али без одлагања, у врло кратком временском року и уз наглашено афективно стање извршиоца.
„Афективно стање извршиоца углавном карактеришу бес, мржња, жеља за осветом, неконтролисано и раздражено понашање. Основна карактеристика амок напада, односно напада активног стрелца или помамног убиства, јесте намера нападача да у што краћем временском року убије и повреди што више људи“, наводи Џамић и истиче да се дешава у просеку и осам убистава по минуту.
„Превенција обухвата мултидисциплинарни приступ“
Џамић каже да превенција „амок напада“ обухвата мултидисциплинарни приступ.
„Не може се једнострано сагледавати проблем јер су и узроци који до њега доводе различити и комплексни. Треба причати са децом, са ближњима, са рођацима, са колегама на послу, јер се ту стичу прве информације и први показатељи да нешто није у реду“, саветује Џамић.
Наглашава да је главна одлика „амок нападача“ да то није тренутно стање, него да о нападу већ дуже време размишљају и то их окупира.
„Треба пратити и уочавати промене и трагове у понашању, пратити, анализирати, извештавати полицију ако треба и реаговати – водити их на лечење. Велики број нападача је прикривао своје болести и није хтео да се лечи. То мора да буде општедруштвена акција на општедруштвеном нивоу“, истиче Џамић.
