Уместо да помогну човеку коме је позлило окренули главу

Како смо престали да примећујемо туђе невоље

У медијима је претходних дана одјекнула вест да је познати певач на Панчевачком мосту спасао младића који је хтео да скочи. И сам певач запитао је зашто сви зову њега, а нико младића да га пита да ли му је нешто потребно. Каже, није он први који је из кола видео момка са друге стране ограде моста, други се, једноставно, нису зауставили.


Пре пар дана младићи су из аутобуса изнели старијег човека коме је позлило, оставили га да лежи на тротоару и вратили се у аутобус. Када смо престали да примећујемо невоље других људи?

У среду, 12. октобра, око 10 часова, на станици Блок 42 преко пута Бувљака на Новом Београду полагао се тест људскости. Из једног аутобуса младићи су изнели старијег човека коме је позило, оставили га да лежи на тротоару и вратили се у аутобус, преноси РТС.

„Човек је доживео мождани удар. Једна страна тела му је била скроз одузета, лице је било укочено, тотално је био без свести и није могао да се сналази у простору“, каже Драгана Матијевић, очевидац.

Јасно је ко није положио тест, али на станици је било много људи.

„Срећа у тој несрећи је да су се ипак нашли људи који су одмах притекли у помоћ, одмах позвали Хитну помоћ, дали човеку воде, покушали да комуницирају са њим“, објашњава Матијевићева и додаје да је аутобус само наставио својим путем.

Тог јутра на станици градског превоза зауставила су се возила и ГСП-а и приватних превозника. И једни и други тврде да им возачи нису пријавили овај догађај.

„Возач мора да зна, мора да сазна за то, значи путници морају да га обавесте. Ако је неко на задњој платформи зглобног аутобуса, као што је аутобус на линији 85, возач не може да зна шта се дешава и да ли је некоме позлило“, истиче Славица Стевановић из ГСП-а.

„Уколико путник пријави возачу повреду или било какав екцес у возилу возач је дужан да то или упише у путни налог или приликом предаје возила извести шефа саобраћаја или надлежно лице“, поручује Драго Тошић из Конзорцијума приватних превозника.

Надлежни кажу да једном у 10 дана возач притисне паник-тастер, који одмах алармира Секретаријат за јавни превоз, а затим Хитну помоћ, полицију или ватрогасце. Било је порођаја у возилу, покушаја отмице детета. Последњи пут се огласио када је возач схватио да је дете побегло из вртића и водио је о њему рачуна док није дошла полиција. Возачи су дужни безбедно да се зауставе и не смеју да напусте возачко место, јер одговорају за безбедност на путу. Могуће је да овај возач није ни знао да је некоме позлило.

„Ми то немамо у нашем систему. Возач заиста није свестан да се то догодило, човек је стао на станици, отворио и затворио врата“, објашњава Стевановићева.

И то би у овом случају могло да буде оправдање за возача. Али, шта је са путницима који нису реаговали и који су дозволили да њихов суграђанин буде остављен на улици.

„Толика количина несолидарности и немања емпатије према човеку у невољи је оставило јако потресан утисак на мене“, поручује Матијевићева, која је очевидац ситуације на станици градског превоза.

„Ако вам прође кроз главу да то може да буде данас или сутра неко ко је вама близак, онда ће вам вероватно бити ближе и то да пружите подршку“, истиче психотерапеут Невена Чаловска.

И зато савет старијим путницима и онима са малом децом, да не би искушавали колико суграђани имају саосећања и колико су спремни да помогну – улазите на предња врата. За млађе позив да уступају место и да покажу да тест људскости не мора да буде тежак.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here