Сетва соје је на прагу, а пољопривредници још увек размишљају о прошлој производној години, била је тешка с обзиром на сушу, скуп репроматеријал, и на крају слабе приносе али и колебање цена.
Многи ратари кажу да је управо соја највише подбацила, кренули су у жетву раније, с обзиром да је због високих дневних температура и суше доспела раније. Род је био знатно умањен у односу на предходне године те су ратари знали да и са бољом ценом неће моћи покрити трошкове производње. А боља цена остала је само пуста жеља.
Ових дана када је увелико у току предсетвена припрема било да ће бити посејана соја, кукуруз, или сунцокрет, пољопривредници знају да их и овог пролећа чека прилично скупа сетва. Они који су рачунали да ће лагерованом робом исфинансирати сетву сада знају да то неће успети с обзиром да су цене на берзи свакодневно у паду, што може довести до изненађења и великих промена када је реч о заступљености култура.
Држава даје подстицај за производњу репе и сунцокрета и многи сматрају да ће баш због тога ових површина бити више. Пшенице је иначе засејано више него предходних година, а када се ствари боље сагледају то значи да ће неких ратарских култура бити мање.
Репроматеријал скуп – роба на лагеру јефтина
Како исфинансирати сетву ако се зна да су инпути скупи, роба на лагеру јефтина, питање је које сами себи ових дана постављају бројни ратари. А посао не сме да чека.
Пољопривредни произвођач из Силбаша Лазар Милић каже да ће и ове године сејати соју на готово истим површинама као и прошле године. Ових дана има пуне руке посла, у току су послови око заштите пшенице али и претсетвене припреме за сетву соје и кукуруза. Како нам је рекао сваког пролећа сојом засеје око 40 јутара, а у пострној сетви око 20 јутара. Толико буде и под кукурузом. Тако ће бити и ове године.
Прошлогодишњи род соје је био солидан с обзиром да је део парцела наводњавао и сав род је после жетве продао, није лагеровао. Прати дешавања на тржишту репроматеријала и нада се да ће цена минералног ђубрива пасти, набавио је један део потребних количина семенске соје, а посејаће и своју селектирану. Претходних година кредитним средствима су финансирали пролећну сетву.
„Овогодишња сетва је скупља и наредних дана ћемо одлучити како да је исфинансирамо. Поред пшенице и лука, соја и кукуруз се морају наћи у нашој сетвеној структури“ категоричан је саговорник Агроклуба.
Тешко је мењати сетвену структуру
Иако гајење соје има своје предности, питања која муче ратаре с обзиром на пад цене је уколико се одлуче да је посеју су да ли ће се уложени новац вратити, каква ће бити година, колики род, а наравно и цена. Ипак оранице се морају засејати и тешко је донети одлуку о мењању сетвене струцтуре, односно сетве неких других култура уколико за то немају знање и искуство, а у крајњем случају и механизацију.
Млади пољопривредни произвођач из Обровца Веселин Папић каже да је прошле године имао слаб принос, година је била сушна. Целокупан род је лагерован, а цена је ових дана неупоредиво нижа него након жетве. Ипак као и сваке године соју мора посејати тако да ће се и овог пролећа наћи на готово истим површинама као и лане.
„Пола парцела ће бити под кукурузом, пола под сојом, тако радимо годинама уназад и за друге културе нисмо заинтересовани. Анализирајући цене инпута могу рећи да предстојећа сетва неће бити скупа него прескупа. Семе је скупо, набаво сам две трећине семена, а остало ћу селектирати од свог рода“, каже наш саговорник и додаје да ће део репроматеријала одмах исфинансирати, а остатак иде на агророк.
Сада се већ добро зна да ће сетва бити скупа, али искусни ратари знају свој посао – земља се мора сејати без обзира на услове и не може остати запарложена.
