Цене хране ће и даље расти

668
Foto: 021

Током прошле године дошло је до драстичног поскупљења хране у целом свету, што се пресликало и на ситуацију у Србији.


Цене у месарама, пијацама и продавницама су готово непрепознатљиве, а као један од разлога за овакву ситуацију наводе се компликације у производњи и транспорту изазване пандемијом короне.

Будући да пандемија и даље траје, многи купци у Србији забринути су да ће се ове године скок цена наставити и да ће храна постати најскупља ставка на нашим рачунима. Која храна ће највише поскупети, шта ће бити најјефтиније, шта ће постати прави луксуз, а шта ће бити доступно и најсиромашнијима, одговара за Мондо агроекономиста Миодраг Зекић.

Каква је сада ситуација?

Према последњим подацима, храна у свету поскупела више од 28 процената током прошле године, показују најновији извештаји Организације за храну и пољопривреду УН (ФАО).

„Оно што су грађани највише приметили током прошле године био је скок цена меса, житарица и уља. Таква ситуација на тржишту хране објашњава се сушом и скоком цена житарица, које су ‘подивљале’, што је даље утицало на поскупљење меса. Сличан одговор добили смо на крају године, када су поскупели млечни производи за скоро 20 одсто“, каже агроекономиста.

Према његовим речима, највећи део раста цена заправо је поскупљење воћа, поврћа и меса. Скок цене уља био је тренутан и не очекује се да ће даље расти, посебно не драстично, каже Зекић.

„То би заиста био алармантан знак будући да је у питању једна од основних прехрамбених намирница. Цене меса су сада до 700 динара по килограму за свињски бут, до 1.000 динара за јунећи бут, што је купцима заиста био велики шок. Чак и килограм пилетине не може да се купи за мање од 700 динара. Нажалост, према прогнозама светских стручњака, очекује се да ће цена меса и даље расти и да ће оно многима постати прави луксуз“, наводи Зекић.

Проблем је чисто, квалитетно месо. На производњу меса утиче највише фактора који су тренутно нестабилни, због чега је будућост сточарства на климавим ногама, пише Мондо.

„Цене струје, енергената, житараца за исхрану стоке, превоза, радне снаге, заправо утичу на крајњу цену меса. Производа од меса и месних прерађевина ће увек бити, али је проблем у чистом, квалитетном месу којег има све мање, па је будућност такве хране упитна. Замене за месо су постале тренд у свету и све води ка томе да се ова намирница све ређе налази на нашим трпезама“, објашњава он.

Слична ситуација је са домаћом храном и органском производњом, која ће у периоду пред нама постати право „суво злато“.

„Климатске промене већ лоше утичу на производњу и смањују приносе, па се очекује да ће у будућности тога бити све више. Загађена околина, нееколошки услови у свету и све лошија исхрана животиња на великим фармама довели су до тога да су органска јаја, месо, јабуке, лук и парадајз сматрани луксузом који су многи спремни да плате по дупло већој цени. Такав тренд ће се у будућности сигурно наставити“, каже Зекић.

Док ће они са дубљим џепом папрено плаћати поврће које није прскано пестицидима и месо без антибиотика, сиромашнији ће морати да се задовоље јефтинијом понудом.

„Нажалост, оно што је јефтиније најчешће је и неквалитетније. Тако добијамо безукусно воће, парадајз величине мање диње, лук без љутине, месо пуно воде. Још једна намирница која ће се тражити, а тешко ће се проналазити у правом облику, јесте мед. Органски мед биће на високој цени, јер ће га због недостатка пчела бити све мање“, тврди агроекономиста, пише Мондо.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here