О њима се прича деценијама, пре три месеца усвојен је и закон, али од такозваних социјалних карата за сада нема ни трага ни гласа. Надлежно министарство ћути. Стручњаци упозоравају да још има много нејасних и спорних ствари и брину да би, када буду завршене, социјалне карте могле више да одмогну, него да помогну корисницима социјалне помоћи.
На маргини друштва, грађани са малим или никаквим примањима, у свакодневној су борби да преживе, преноси РТС.
Закон о социјалној карти Скупштина је усвојила још у фебруару прошле године, а требало је да почне да се примењује од 1. марта. Циљ, бар у теорији, јесте формирање јединственог регистра са детаљним подацима о социјалном статусу грађана који би омогућио надлежнима да доносе праведне, транспарентне и ефикасне одлуке о томе коме и колико треба помоћи.
Међутим, социјалних карата још нема. Због чега, не зна се, јер у Министарству за рад, борачка и социјална питања нису хтели да причају о томе.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже за РТС да није оптимиста.
„Тај закон је хваљен да ће решити проблем испадања људи из система због неквалитетних података, али шта заправо то значи? Можете да повучете податак из катастра да је неко власник непокретности, али какве, и може ли се заправо од ње живети и остваривати приход“, указује Јанковићева.
Једна од највећих критика будућег система јесте да ће служити само томе да се строже контролишу корисници који су се већ обратили центрима за социјални рад и да ће алгоритам одлучивати да ли неко заслужује да и даље прима помоћ.
Стручњаци упозоравају на ситуацију у региону
Са друге стране, они који нису у систему социјалне заштите, неће имати користи од новог система ако се сами не пријаве. Стручњаци упозоравају да је у земљама региона, где су социјалне карте већ уведене, смањен број грађана који примају помоћ од државе.
Нада Новаковић са Института друштвених наука истиче да су искуства у региону, као на пример у Црној Гори, показала последњих неколико година да увођење социјалних карата значи мање средстава за социјалне случајеве, мањи број корисника и корисника дечјих додатака.
Према њеним речима, то значи да неолиберална држава пере руке од сиромаштва и сиромашних грађана, тако што користи податке за њихову максималну контролу и злоупотребу поменутих средстава, а та средства су све мања.
Многи страхују од злоупотребе података
Пошто Закон о социјалним картама није усаглашен са Законом о заштити података о личности, многи страхују од злоупотребе података, јер се за будуће социјалне карте прикупља чак 135 личних података.
Према подацима Секретаријата за социјалну заштиту, само у Београду, у 53 народне кухиње, по бесплатни оброк сваког дана долази 8.835 грађана. У народним кухињама Црвеног крста Србије храни се више од 30.000 људи широм земље, а сваки трећи корисник је дете.
