Mali broj mladih u Srbiji vakcinisan – Zašto je to tako i kako to promeniti?

Broj mladih ljudi koji su primili vakcinu je zabrinjavajuće mali. Iz tog razloga, Vlada Srbije je započela kampanju za vakcinaciju mladih.

374
FOTO: GIDEON MARKOWICZ / XINHUA NEWS / PROFIMEDIA

Vakcinacija u Srbiji napreduje, međutim, prema dostupnim podacima, broj mladih ljudi koji su primili vakcinu je izuzetno mali.


Trenutno je vakcinisano 40,83 odsto građana Srbije. Od tog broja, većina su građani starijeg i srednjeg životnog doba. I dok se stariji masovno vakcinišu, mladi oklevaju da to učine. Prema podacima vlade Srbije, samo 12 odsto mladih od 16 do 30 godina je primilo vakcinu protiv korona virusa.

Vlada Srbije je iz tog razloga i započela kampanju vakcinacije mladih od 16 do 25 godina, a premijerka Ana Brnabić je izjavila kako mladi ljudi drže ključeve pobede pandemije u svojim rukama.

Ipak, po podacima vlade Srbije, samo 12% mladih od 16 do 30 godina je primilo vakcinu protiv korona virusa. Kako se pripadnici ove starosne populacije najviše kreću i vode društveni život, ovi podaci zabrinjavaju stručnjake.

Postoje razne ideje kako motivisati mlade i popraviti statistiku.

U SAD, u Ohaju, mladima se nudi plaćena školarina, Britanija najavljuje muzičke festivale za leto, organizuju se lutrije i dele različiti pokloni, a sve da bi se vakcincija sprovela u širem obuhvatu. U Srbiji se takođe razmišlja šta bi bilo najbolje.

Dok neki zagovaraju mek pristup, sa raznim privilegijama i obaveznom edukacijom, drugi kažu da bi vakcinacija morala biti obavezna.

Nema instant rešenja

Dr Slavica Plavšić, specijalista pulmologije, kaže za „Blic“ da u kampanji za vakcinaciju mladih nema „instant rešenja“.

„Instant rešenja, kao što je davanje 3.000 dinara svim vakcinisanim, daje kratkoročne rezultate. Izvestan broj ljudi odreaguje, ali motiv je trenutna korist i posle se gubi“, smatra dr Plavišić.

Prema doktorki, ključ je u razumevanju problema i edukaciji.

„Treba shvatiti zašto mladi imaju otpor prema vakcinaciji. Po mom mišljenju, oni nemaju toliko otpor prema vakcinaciji već su neobavešteni i pod uticajem su konfuznih informacija koje dobijaju. Štetu su nanela i mišljenja s početka pandemije ‘kako mladi ne oboljevaju’ ili ‘ne mogu da dobiju težak oblik bolesti’ ili najnovije dezinformacije kako vakcine ‘izazivaju sterilitet'“, rekla je Plavšić.

Ona smatra da se vakcinacija mora približiti mladima.

Edukacija, a ne kažnjavanje

„Mladi su brzi, energični. Nemaju vremena za predavanja. Kampanja mora da ima kratke, jasne poruke, a i da im se vakcine približe. Ne da se guraju sa penzionerima, već da dođu i prime vakcinu. Dakle, organizovati vakcinaciju na fakultetima, studentskim domovima, srednjim školama…Mladi u manjim mestima nemaju pojma ni kako da se vakcinišu, ni kojom vakcinom, ni kako da se prijave. Dakle, moramo imati izbalansiran pristup, za svaku grupaciju posebno.“

Ona je podvukla da, iako korona jenjava, treba objasniti da se oni vakcinišu ne zbog sebe već pre svega zbog drugih, jer njima mogu lako da prenesu virus.

Što se tiče povlastica za vakcinisane, dr Plavšić se slaže da je to dobra ideja, međutim, kaže da neće sve vrste povlastica privući sve mlade.

„Neke mlade bi mogle da privuku ulaznice za festivale. Ali ne sve. Prosečnog mladog čoveka zanima da li može da dobije posao ili mogućnost da zaradi. Treba se povezati sa firmama, posebno onima koje imaju mlad kadar, kao što su IT. Isto tako, poslodavci bi vakcinisanima mogli da daju slobodne dane ili da ih finansijski nagrade. Dakle, treba ići ciljano, na različite ciljne grupe“, navodi doktorka za „Blic“.

FOTO: BEOGRAD NA BLIC / RAS SRBIJA

Sa dr Plavšić se slaže Jelena Bukarac iz Komiteta za međunarodnu saradnju Studenata medicine (IFMSA). Ona kaže da je primarna ideja njene organizacije bila edukacija studenata, a ne kažnjavanje. Dodaje da mladi u pojedinim mestima u Srbiji već dobijaju neke nagrade ukoliko se vakcinišu.

„Studenti u Novom Sadu su tako dobijali boravak na Zlatiboru, dok je Studentski grad omogućio studentima koji su se vakcinisali razne pogodnosti“, kaže Bukarac.

Ona ističe da, prema njenim saznanjima, studenti nisu toliko protiv vakcine koliko su neupućeni.

„Većina nije protiv vakcina nego nemaju prave informacije. Neki mi kažu ‘a zašto se ne vakcinišem kasnije, u septembru ili oktobru?’ Zato je sjedinjen princip ‘nagrade i edukacije’ ključ motivacije mladih“, smatra Bukarac.

Država mora da pokuša da stimuliše mlade ljude

Sociolog Aleksa Vukašinović takođe smatra da se najbolja stimulacija stvara „obrazovanjem i prosvećivanjem omladine“.

Ipak, on smatra da je to ovde izostalo i da su mladi u Srbiji u teškom društvenom i ekonomskom položaju pa da im „sama mogućnost putovanja i intenzivnog provoda ne znači mnogo jer mnogim mladim ljudima finansijsko stanje to ne omogućava“.

On ipak smatra da se nešto može uraditi uz pomoć privilegija i stimulacija raznog tipa.

„Ono što država u takvoj situaciji može da uradi jeste da pokuša da stimuliše mlade ljude nizom privilegija i pogodnosti koje ne spadaju u polje redovnih prava svakog građanina. To konkretno znači da im, koliko-toliko, olakša životne uslove u Srbiji. Ovde mislim na različite oblike subvencija za proizvode i usluge koje koriste pretežno mladi, kao i umanjivanje redovnih troškova i računa koje mladi ljudi redovno izmiruju sa sve većom teškoćom. Zašto vakcinisani mladi ljudi ne bi plaćali mesečnu kartu za prevoz drastično manje? Ili benzin? Ili ulaznice za kulturne sadržaje? Ili školarine na državnom univerzitetu?“, kaže Vukašinović.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here