Гас – много скупа реч, колико ће коштати Србију?

После 15. маја знаће се детаљи новог уговора

351
Фото: Pixabay

Само 24 сата после предлога Европске уније да уведе и нафни ембарго Русији, цена барела скочила је на више од 112 долара. И док је течни гас, градња ЛНГ терминала и гасно повезивање са суседима за Европу адут у замени руског гаса, Кина и Русија имају само кратку поруку – настављају велике енергетске пројекте.


Србија зависи од руског гаса који набавља по најповољнијој цени – 270 евра и тако ће бити до јуна. Колико ћемо га после тога плаћати зависи од новог уговора око кога се преговара са „Гаспромом“.

– После 15. маја моћи ћемо да саопштимо више детаља око новог уговора о снабдевању гасом који бити закључен са руским „Гаспромом“. Ја сам сигуран да ће бити повољан. Тешко је замислити да ће остати иста цена – каже Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“.

Енергетска безбедност и могућности снабдевањем гасом из различитих извора, била је у фокусу и министарске конференције земља Југоисточне Европе у Бугарској. За нашу земљу најважнији је гасовод Ниш-Софија.

– Са српске стране радови су почели у јануару ове године, данас је потписан уговор за радове на бугаској страни. Оно што је јасно све ће бити готово и са српске и са бугарске стране, наредне године у септембру – каже Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике Србије.

Од тог тренутка Србији ће све бити много једноставније и много лакше, јер ће добијати гас и од неких других снабдевача, каже министарка и додаје да то није питање односа међу државама, већ питање енергетске безбедности целог региона.

– Последњих недеља радимо на свим могућим сценаријима и проширењу енергетске сарадње и инфраструктуре земаља региона. Траже се могућности за заједничко снабдевање гасом за цео регион – каже Александар Николов, министар енергетике Бугарске.

Заједнички гасовод Пољске и Литваније

Пољска која је, уз Бугарску, прва осетила последице завртања руских гасних вентила, свечано је обележила пуштање у рад гасовода који је повезује са Литванијом. Очекују да ће им тај доток обезбедити потребне количине.

– Заједнички рад Пољске и Литваније на завршетку ове интерконекције није могла да дође у боље време. Руски рат у Украјини натерао нас је да преиспитамо своје снаге и слабости када је у питању енергетика – каже Кадри Симсон, комесарка за енергетику Европске уније.

Истовремено, Немачка је почела пуњење највећег складишта гаса у Европи и градњу инфраструктуре за први од четири плутајућа терминала за течни гас. Радиће убрзано и рачунају тако ће моћи да покрију 40 до 60 посто потреба за гасом, који сада увозе из Русије.

– Данас можемо рећи да имамо добре шансе да урадимо оно што је заправо било немогуће у Немачкој – да изградимо ЛНГ терминал у року од десетак месеци и повежемо га са немачким гасним системом – каже Роберт Хабек, немачки министар економије и енергетике.

Нуклеарна енергија није предмет санкција Европске уније. И док је Финска прекинула уговор са руским „Росатомом“, Мађарска је потврдила да са том руском компанијом наставља сарадњу на пројекту градње новог блока у нуклеарној електрани „Пакш“. Кина и Русија настављају велике пројекте у енергетици.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here