БЕОГРАД – Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 4,5 посто.
У истој мери је повећана и стопа на депозитне олакшице, на 3,5 одсто, као и стопа на кредитне олакшице, на 5,5 одсто, саопштено је из НБС.
Настављени трошковни притисци и раст инфлације, пре свега услед раста увозних цена, утицали су на одлуку Извршног одбора да даље повећа референтну каматну стопу и тиме пооштри домаће монетарне услове.
Доношењем овакве одлуке, НБС утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције.
Ово је осмо узастопно повећање референтне камате, с којим је од априла ове године она повећана за укупно 350 базних поена.
Приликом доношења одлуке о повећању референтне каматне стопе, Извршни одбор је истакао да су глобални инфлаторни притисци јачи и постојанији од претходно очекиваних.
Инфлација се у зони евра, нашем најважнијем трговинском партнеру, налази на највишем нивоу од њеног оснивања и њен повратак у границе циља се не очекује пре краја 2024. године. Висока инфлација је у великој мери последица знатно виших цена енергената и хране, али у појединим земљама инфлаторно делују и домаћа тражња и фактори с тржишта рада.
У таквим условима, многе централне банке су протеклих месеци заоштравале своје монетарне политике динамичније него што се претходно очекивало, коригујући притом навише своје пројекције инфлације, као и очекивања који је највиши ниво инфлације и када ће он бити достигну, истиче НБС, помињући у том контексту недавно подизање кључних каматра Европске централне банке и америчких Федералних резерви.
НБС додаје да се наставак пооштравања монетарне политике водећих централних банака очекује и у наредном периоду, што би, како предочава, уз неповољније изгледе глобалног привредног раста, могло да утиче на раст волатилности на међународном финансијском тржишту и наставак већ присутног усмеравања глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама.
Ипак, преовлађују очекивања да ће се постепено смањивати глобални инфлаторни притисци чему би, поред ефеката заоштравања монетарних политика централних банака, требало да допринесу даље смањење светских цена примарних производа и енергената, пре свега нафте, као и већ присутно попуштање застоја у глобалним ланцима снабдевања.
Кретање инфлације у Србији и даље у највећој мери одређују глобални трошковни притисци, док је базна инфлација од 8,6 посто међугодишње у септембру, која је такође расла претходних месеци под утицајем више увозне инфлације, и даље на знатно нижем нивоу од укупне инфлације (14% у септембру међугодишње, констатује е у саопштењу НБС.
Томе доприноси очувана релативна стабилност девизног курса и у овим изузетно неизвесним међународним околностима.
Према новембарској средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста, оцењује централна банка Србије.
Након релативно високог раста у првој половини године од око 4,1 посто међугодишње, привредна активност је успорила у трећем тромесечју на 1,1 одсто међугодишње, према прелиминарној процени Републичког завода за статистику.
Успоравање привредне активности било је веће од очекиваног, на шта су се пре свега одразили овогодишња суша и знатно лошија пољопривредна сезона од претпостављене, смањење екстерне тражње, као и настављен раст трошкова у производњи, који се пре свега одражава на нижу производњу у грађевинарству и прерађивачкој индустрији.
Такође, због ниског водостаја река настављен је и пад активности у сектору енергетике. Извршни одбор очекује да ће домаћа привредна активност бити успорена и у остатку ове и почетком наредне године, а да ће након тога убрзати, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу, као и услед планиране реализације инвестиционих пројеката, пре свега у инфраструктуру.
У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, НБС ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем привредном расту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. децембра.
