Око 2.000 људи годишње поднесе захтев за отпуст из држављанства Републике Србије. Последњи доступни подаци говоре о томе да је само у 2016. години чак 3.243 грађанина тражило отпуст из држављанства Србије, пише Блиц.
Од 2003. године, када је почела да се води евиденција, па до поменуте 2016. године, укупно 58.286 особа поднело је захтев за престанак српског држављанства.
Блиц није успео из Министарства унутрашњих послова да добије најновије податке, али управник Центра за демографска истраживања, проф. др Владимир Никитовић тврди да се тај број креће негде од 2.000 до 3.000 годишње.
„На основу отпуста из држављанства не може се закључити колика је миграција. То је пре свега везано за систем двојног држављанства, па иако наша земља дозвољава неограничен број држављанстава, то није случај са земљама у које наши људи најчешће емигрирају, попут Немачке и Аустрије“, наводи Никитовић за Блиц.
Према његовим речима, пасоши земаља Европске уније имају огромне предности, па је јасан разлог зашто се људи који дуже живе у овим земљама одлучују на корак да затраже отпуст из држављанства Србије.
Сви који поднесу захтев за отпуст из држављанства морају пре свега да имају доказ да поседују страно држављанство или да ће га ускоро добити. Осим тога, морају да буду пунолетни, али и да су регулисали војну обавезу, измирили порез и друге обавезе, прописује закон.
Иако су грађани који затраже отпуст из држављанства Србије одлучили да раскину формално-правну везу са земљом свог рођења, то не значи да је овај раскид коначан. Како би поново постали пуноправни грађани Србије неопходно је да поднесу захтев за пријем у држављанство и изјаву да Србију сматрају својом земљом. Док решење о отпусту из држављанства кошта чак 35.160 динара, за пријем се плаћа око 19.910 динара.
Захтеви Немачке за радном снагом мотивишу наше грађане да оду
Саговорник „Блица“ наводи да оно што генерише емиграцију одавде су дешавања у Немачкој којој је потребно све више радне снаге.
Томе у прилог говори и чињеница да већ дуже време постоји велики притисак у Немачкој да коначно омогући двојно држављанство. Владајућа коалиција је у програму имала реформу, која је недавно конкретизована: пет година боравка и рада у Немачкој било би довољан услов да се затражи држављанство, а било би могуће и двојно држављанство, и то као правило, а не као изузетак који се односи само на држављане неке од земаља Европске уније. Ипак, опозиција је на овај потез гледала као на „обезвређивање“ немачког пасоша, па је питање када ће до ових промена доћи.
„Циркуларне миграције много се чешће дешавају него што је то раније био случај. Управо због тих релаксација које поручују ‘дајте нам ту радну снагу како год’, наши људи се лакше одлучују на корак да оду из земље, не размишљајући одмах о варијанти трајног одласка. Повећан одлив не значи аутоматски да ми остајемо без тих људи, али то не значи да у неком тренутку неће преломити“, каже саговорник Блица.
Он додаје да наука сада препознаје и становиште да су ове миграције много више радници него људи.
„И даље није интеграција у првом плану колико је став ‘дајте нам да решимо то тренутно, акутно стање са радном снагом’. Историја је показала да добар део тих људи ипак остане у овим земљама и зато то јесте перманентна опасност од губитка становништва“, истиче.
Иначе, само неколико европских земаља избегава или чак забрањује двојно држављанство. У групи земаља које рестриктивно регулишу ово питање, поред Немачке, налазе се и Украјина, Холандија, Аустрија, Естонија, Бугарска, Шпанија, Норвешка, Летонија и Литванија.
Утицај сукоба Русије и Украјине
„Оно што је бар познато у науци, што дуже буде трајао конфликт између Русије и Украјине, шансе за останак тих људи у земљама у које су отишли могу само да расту, то је директно повезано“, објашњава Владимир Никитовић.
Међу тим земљама свакако је и Србија у коју је од почетка ратног сукоба дошао велики број Руса, али и Украјинаца.
„Углавном су избегли релативно млађи људи, са малом децом који су хтели да заштите породице и да не улазе у сама ратна дешавања. На њих дефинитивно утиче фактор дужине сукоба, а показало се да нема назнака да ће до краја доћи у скорије време. Са становништа науке што тај сукоб буде дуже трајао веће су шансе да ту и остану“, сматра саговорник Блица.
Каже да је добро то што долазе углавном високообразовани људи који раде послове који доносе високу зараду и то су послови који могу да помогну земљама као што је наша.
