У Европи је нелегална трговина домаћим животињама, нарочито расним псима, одавно присутна. Сваке године на десетине хиљада младунаца паса и мачака улазе илегално у Западну Европу из Источне Европе и нажалост многи од њих не могу да преживе путовање у ужасним условима, прерано одвојени од мајке.
Овај сурови бизнис је нешто о чему се премало прича, а илегалном трговином се, како преноси РТС, баве и многи људи из Србије.
Путују најчешће ноћу, са лажним или фалсификованим пасошима, без вакцина, скривени у пртљажнику, камионима или великим торбама, у возу, па чак и у авиону. То је начин на који нелегално стиже у Италију и у друге делове Европе, велики број младунаца, путујући и по 12 сати.
У Италији се продају одгајивачима, продавницама животиња или приватним власницима који желе да плате мању цену за пса. Све чешћа је и купопродаја преко интернета. То је прави бизнис који доноси зараду и до 300 милиона евра годишње који су везани за економску вредност животиња.
Младунци који у Источној Европи могу да се купе и за 30 евра у Европи се продају и за 20 пута више, нарочито када се земља порекла из Источне Европе претвори у Западну Европу. Око 50 одсто младунаца угине за време пута или по самом уласку у Европу, а тако високе цене компензују тај губитак.
Младунци се рађају у приватним домаћинствима или чак у правим фабрикама младунаца у којима се мајке држе у малим кавезима само за репродукцију уз врло мало хране и воде.
Младунци тако бивају одвојени од мајке са 30-40 дана и транспортовани у Европу без икакве здравствене контроле, а обзиром на тако рано одвајање од мајке они после имају јако пуно проблема са здрављем, имуно системом, а не тако често иду и у сусрет смрти због болести од којих нису вакцинисани.
Где иду и одакле долазе младунци
Италија, заједно са Француском, Шпанијом и Холандијом, је земља која је и крајње путовање ових недужних животиња које најчешће стижу из Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке и Румуније, а у нешто мањем броју и из Србије.
Одгајају се у тзв. Пуппy миллс, интензивна одгајалишта у којима измучене мајке доносе на свет нове младунце као на фабричкој траци. И мајке и штенад бивају држани у нехуманим условима и пренесени нелегално у Европу у такође ужасним условима.
Најтраженије расе
Расе које се најчешће виђају у нелегалној трговини су мали пси: бигл, пинчери, јоркширски теријери, булдози и чиваве, али и јазавичари. Када дођу у Европу бивају им направљени лажни пасоши у којима пише да су рођени на тлу Западне Европе. Не тако ретко се лажира и педигре, као и вакцине којима пси нису подвргнути.
Тржиште штенцима на интернету
Ширењем нових технологија, илегална трговина штенадима могућа је и на интернету. Стога, увек морате бити веома опрезни када консултујете рекламе на интернету које нуде продају животиња.
У тим, могуће лажним огласима, нема свакако назнака да се ради о увезеним штенцима. То је још једна препорука да се усвајају остављене животиње, а не купују преко интернета.
Болесни пси
Штенци укључени у илегалну трговину кљукају се лековима да би их смирили током путовања и да би на тај начин сакрили све евентуалне болести по доласку у Европу. Лоше здравствено стање ће се на тај начин видети тек касније заједно са симптомима, када штенци буду већ продати купцима који о томе ништа не знају. Према истраживањима италијанских новинара, око четири од 10 примерака умире чак и пре свог петог рођендана.
Нажалост, ситуација је веома сложена и често су границе између законитости и незаконитости заиста замагљене или у сваком случају тешко препознатљиве од стране оних који се не баве трговином.
Замислимо, на пример, обичну породицу која би хтела да купи штене и која се безбрижно обраћа одгајивачу или пет шопу. Већ неко време EU Dog Cat Alliance, која укључује око 90 организација за заштиту животиња, тражи акциони план од Европске комисије за ефикасну борбу против трговине расним псима из Источне Европе.
Лична искуства
У разговору са једним брачним паром који живи у Италији, али велики део времена проводи у Србији одакле је супруга, испричали су ми да су желели да купе златног ретривера у Београду, јер су у Италији цене од око 1.500 евра.
Госпођа нам је рекла да се за то одлучила, јер је тридесет година живела у Србији и да је остала свакако би ту купила пса и није сматрала да иде у сусрет ничему рискантном нити илегалном.
Након што је контактирала продавца из Уба са свог италијанског броја, стигле су слике предивних штенаца које су по одласку у Уб и лично видели те одабрали штене. Штене је дивно изгледало, било је неговано и чисто. Продавац је чак, као у шали, рекао да би могли да направе бизнис и продају његових штенаца у Италији на шта се пар само насмешио и заћутао.
Пре одласка у Италију предато им је штене које је изгледало сасвим другачије, мршаво и прљаво и видно без снаге. Штене је коштало око 400 евра што је за три пута мање него у Италији, са бугарским пасошем и са вакцинама које, по мишљењу госпође која познаје псе, нису биле довољне.
Одговор је био да је то у Србији пракса, да Србија не може да издаје пасоше који важе у Европској унији па из тог разлога издаје бугарске.
Нажалост, по самом преласку српско-хрватске границе штене је угинуло у рукама госпође. Супруг је окренуо кола, вратио се у Уб и предао преминуло штене продавцу тражећи му назад новац који је и добио.
Ова прича је само опомена да је потребно бити врло пажљив када се ради о куповини штенаца и добро испитати ко су продавци, какав је педигре животиње и где расту, да ли уз мајку, у којим условима, да не би проживљавали овако драматичне тренутке.
