Руски председник Владимир Путин 24. фебруара 2022. године објавио је почетак „специјалне војне операције“ у Украјину. Шта се све променило у ових годину дана?
Прошла је читава година откако је започела руска инвазија на Украјину. Многима ће датум 24. фебруар 2022. остати заувек урезан у памћењу.
У телевизијском обраћању, руски председник Владимир Путин прогласио је „специјалну војну операцију“ у украјинској области Донбас – док га је истовремено Савет безбедности Уједињених нација преклињао да то не чини.
Сирене за ваздушну опасност огласиле су се широм украјинског главног града Кијева, а председник земље Владимир Зеленски упозорио је: „Ако неко покуша да одузме нашу територију, нашу слободу, наже животе… ми ћемо се бранити.“
Годину дана касније, док окончање ратних дејстава није ни на видику, BBC се бавио утицајем који је извршио рат у Украјини кроз графике – од руског продора, до броја расељених лица и промене оружја које се користило.
Пре инвазије пре годину дана, про-руски сепаратисти држали су велики део територије у Донбасу, области на истоку Украјине.
Путин је 21. фебруара 2022. године објавио да Русија признаје независност два отцепљена региона, самопроглашене Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике.
Био је то потез који су осудиле Украјина, НАТО и западне земље – и касније омогућио Путину да нареди улазак трупа у земљу.
Русија је већ анкетирала Крим 2014. године, иако већина земаља и даље ово полуострво сматра саставним делом Украјине.
Годину дана после инвазије, Русија не држи под контролом ни изблиза онолико територије колико је држала у раним фазама рата, кад су њене снаге кренуле да надиру ка Кијеву, али и даље заузима значајне области на истоку и југу.
Након неуспелог продора ка украјинској престоници, руске снаге су усмериле пажњу на повезивање територија које држе на истоку око Луганска и Доњецка са областима близу Крима.
У мају су успеле у томе, кад је Украјина евакуисала преостале трупе из железаре Азовстал у Маријупољу после дуге и крваве опсаде.
Ово је Русији пружило кључни копнени мост за повезивање области које контролише на југу и истоку, баш као и контролу над украјинском југоисточном обалом и Азовским морем.
Али од тада су кључне победе у рату припадале Украјини.
У контранападу, који је започео у септембру, украјинске снаге су повратиле већи део североисточне Харковске области, касније повративши град Лиман и друге делове територије у Доњецкој и Луганској области.
У новембру је продор Кијева на југу присилио руске трупе да се повуку из града Херсона на источну страну реке Дњепар, иако Москва и даље контролише територију на западној обали.
Појачани напади на украјинске електране
Русија је, међутим, одговорила, покренувши таласе ракетних и напада дроновима на украјинске градове и електране – потез који је испрва био изазван смелим нападом украјинских снага у октобру на кључни мост који повезује Крим са Русијом.
А у источној Украјини, руске снаге учествују у крвавој и бруталној борби за заузимање града Бахмута, шездесетак километара од Доњецка.
Офензива је, међутим, наговестила могући раскол међу московским снагама – руска војска и група Вагнер, приватна плаћеничка организација, оповргавале су једна другу у јавности ко треба да стекне заслуге за руско заузимање оближњег града Соледара.
„Највећа избегличка криза у Европи од Другог светског рата“
У рату је погинуло хиљаде људи, али ниједна страна не жели да објави званичне војне податке о томе.
Закључно са 13. фебруаром 2023. године, забележено је 7.199 цивилних смрти заједно са 11.756 рањавања, према Канцеларији Високог комесара за људска права Уједињених нација (ОХЦХР).
Међутим, организација је саопштила како „верује да су стварне бројке много веће, зато што пријаве са информацијама са неких локација на којима се воде жестоке борбе касне, а многи извештаји тек треба да буду потврђени.“
Од почетка руске инвазије, агенција за избеглице УН-а (УНХЦР) забележила је покрете око 7,7 милиона избеглица из Украјине у разне земље широм Европе, укључујући Русију, од популације од 44 милиона, са скоро седам милиона интерно расељених Украјинаца.
После Русије, већина избеглица је највише бежала у Пољску, Немачку и Чешку Републику.
УН је ситуацију описала као „најбрже присилне покрете популације још од Другог светског рата.“
Иако су се многи након украјинске контраофанзиве вратили у градове као што је Кијев, влада земље у међувремену је позвала избеглице да се не враћају кућама до пролећа.
Она се нада да ће топлије време вршити мањи притисак на електроенергетску мрежу, која је тешко оштећена у нападима дроновима и ракетама.
Многе украјинске избеглице, углавном жене и деца, топло су примљене у земљама широм Европе, али како се рат наставља а глобална криза трошкова живота почиње да узима данак, званичници у Немачкој и другим земљама запитали су се колико дуго они могу остати удомљени.
Мартина Швајнсберг, одборница дистрикта у Турингији, у Немачкој, рекла је да се њена област испрва ослањала на приватне станодавце приликом смештања Украјинаца – али да сада они више нису вољни то да раде.
Искоришћавање школских фискултурних сала као принудног места за смештај постаје све непопуларније решење за делове становништва.
„Наши капацитети су исцрпљени“, рекла је она.
„Притерани смо уза зид.“
Једном кад изађу из ратне зоне, многе избеглице се муче док покушавају да изграде нове животе у другој земљи, прогоњене траумама сукоба и несталих које су оставиле за собом.
„Избеглице из Украјине жељне су да раде у земљама које су их удомиле, али им је потребна додатна подршка да би то постигле и да би доживеле инклузију у заједницама у којима одседају“, упозорио је УНХЦР у септембру.
За то време, стручњаци УН-а за људска права изражавали су озбиљну забринутост у октобру рекавши да су се „жене, деца, старији и особе са инвалидитетом нашли у изузетно угроженом положају“.
Скочимо унапред до данашњих дана и Мартин Грифитс, подсекретар Уједињених нација за хуманитарне послове и координатор за помоћ у катастрофама, рекао је у саопштењу: „Скоро годину дана касније, рат наставља свакодневно да доноси смрти, разарање и расељавање, и то у масовним размерама.“
А комесар за избеглице Уједињених нација Филипо Гранди позвао је лидере ЕУ у фебруару 2023. године да „потврде солидарност и подршку свим избеглицама“.
Промене оружја која се користе и земаља које их шаљу
Једна од највећих промена од почетка рата било је оружје које се користи и ко га шаље.
Русија је други највећи извозник оружја на свету и на почетку рата њена војска је изгледала, макар на папиру, много моћнија од украјинске.
Али, годину дана касније, војну опрему Кијеву шаље више од 30 земаља.
„Владимир Путин је од Украјине очекивао пасивно прихватање поступака њеног моћнијег суседа, без значајнијег учешћа других земаља.
„Ова тешка грешка у корацима довела је до продужавања сукоба, а сада му нема краја на видику“, рекла је за ББЦ докторка Барбара Занкета, са катедре за ратне студије Краљевског колеџа у Лондону.
Русија и Украјина, однос војне моћи пре рата
Хиљаде пројектила НЛАВ који се испаљују са рамена, прављени за уништавање тенкова једним хицем, послати су Украјини док је напетост са Русијом расла.
Они се сматрају кључним за заустављање руског продора на Кијев у раним данима инвазије.
У међувремену, већи део борби у овом рату одвијао се на истоку земље, где је Украјина напредовала због употребе далекометног оружја.
САД, Велика Британија, Канада и Аустралија шаљу хаубице М777 и моћне ракетне система као што су ХИМАРС М142.
Према извештајима америчких званичника (које су Москва и Пјонгјанг демантовали), Русија је присиљена да се за снабдевање ослања на земље као што је Северна Кореја, купујући милионе ракета и артиљеријских граната за коришћење у рату, када су санкције западних земаља почеле да остављају трага.
Већи приступ Украјине прецизном далекометном оружју сматра се кључним за њене успешне продоре на истоку и југу.
Напредни западни системи такође су били важни за појачавање украјинске одбране од руских ваздушних напада.
Од почетка сукоба, Украјина користи совјетске ракетне батерије земља-ваздух као што је С-300.
Али њих надопуњује широк дијапазон оружја са Запада, попут НАСАМС а (Национални напредни ракетни систем земља-ваздух) из САД-а и ИРИС-Т СЛМ из Немачке, као и мањи системи који се испаљују са рамена као што је Старстрик из Велике Британије.
У децембру је Вашингтон најавио да шаље напредни ракетни систем Пејтриот, а Немачка и Холандија су се повеле за његовим примером.
У зависности од типа ракета који користи, он има домет и до 100 километара.
Али, зато има других области којима је Украјина незадовољна због брзине којом јој се шаље оружје.
Иако је у раној фази рата добијала противпешадијска возила као што су Страјкери и Бредлији, њени савезници и помагачи били су много спорији са слањем тенкова.
Тек је у јануару коалиција земаља пристала да почне да шаље тешка оклопна возила – Велика Британија је прва донирала Челенџер 2, а потом су САД донирале М1 Абрамс и Немачка Леопард 2.
Одлука Берлина могла би да буде преломна, јер омогућује многим другим корисницима немачких Леопарда – као што је Пољска – да и они пошаљу тенкове које су раније купили.
Бен Бери, виши сарадник Међународног института за стратешке студије (ИСС) рекао је за ББЦ да ће западни тенкови правити разлику али је бивши британски генерал мајор упозорио да је мало вероватно да ће се досадашња обећања показати преломним, додавши да је историја показала да се само уз помоћ тенкова не добијају битке.
За то време, реагујући на ове вести, портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је да ће даље пошиљке западног оружја довести до „значајне ескалације“ и тога да се друге земље „директно мешају у сукоб“.
Управо је овај страх од појачавања напетости спречавала савезнике и помагаче Украјине да је снабдевају ловачким авионима, упркос све гласнијим захтевима за њима из Кијева.
У сукобу су се такође у значајној мери користили дронови, а многи од њих су употребљавани у раној фази рата за извиђање и одређивање мета.
Од почетка сукоба, турски произвођач војне одбрамбене технике Бајкар продао је – и чак донирао – неке од својих најцењенијих ТБ2 модела како би заменили оне које је Украјина изгубила у борбама.
Последњих месеци, Русија користи велики број „камиказе“ дронова (заједно са крстарећим ракетама) у нападима на украјинске градове и електране.
Иако је Иран саопштио да је слао дронове Москви пре него што је отпочео рат, сматра се да је у тајности послао стотине нових током самог сукоба.
