„Здрвима…’’
Препознах јој глас.
Анкета локалне телевизије
По питању грејања
У долазећој зими.
Одавно је нисам видео,
Слаџу из Масну Поњаву.
Елитна периферија за тишину,
Зов природе Бачке Паланке.
Тамо где птице још станују
На жицама певајући
У паузи за прелет преко
Велике реке.
Лекција Дунав за почетнике.
Последња брана
За улазак у Европу,
… ’’Слаџа из Масну Поњаву’’,
Додаде у микрофон.
Пролетоше слике варошког трга
Клик.
***
Дуго одлазим из завичаја,
Гајдобре.
Вуку се дани, месеци, године
Мог одласка.
Иза мене патрљак
Мрве од живота
Од стодвадесет година.
Вежем нове ликове које поштујем,
Са ликовима које сам оставио
У Невесињској улици,
Слаџа из Масне Поњаве
Лајава је ко Љепосава,
Брзометка ко Сокана
Мудрица ко Зорица
Танковијаста ко Милица.
Дуго путујем од успомена,
Па застанем по потреби
Дневног писанија,
Мрмљајући у споственој самоћи
Швракопис Леланине поруке.
Аналитика
’’Један дан слушаш мрсомудне швалере,
Други дан дуваче лаке ’’ганџе’’
Трећи градску сиротињу,
Четврти судске промашаје и казне
(презентација Миле Веселице),
Пети дан ти прокључа мозак
Од остарелих намигуша.
Бежиш у ћошак живота
Да преживиш суботу и недељу,
Далеко од свега
У микросвету својих лутања.
Дуго одлазимо из својих завичаја
Драга моја Лелана.
***
Сећам се последњих
дана социјализма.
Ропац.
На брзину се перу руке од свега
Шуњају се партијске водје
Фајронт игранка
Без шаре на бланко рачуне,
Не троше се похабане љубавнице,
Гаражирају се црвени „југићи“
Чувај се прозивке
Све се утулило.
Стари комунисти факсирају решења
За примерна владања и понашања
Медју широким народним масама.
Трне и Политичка школа у Паланци.
Мањка полазника.
Нема гурке.
Не вајде се више ни они који шаљу,
А ни они који полазе
На часове марксистичке науке.
***
Слаџа из Масну Поњаву
Један је од последњих полазника
Политичке школе.
Делегирана из некад моћног
Угоститељског предузећа ’’Турист’’.
Једно време се нећкала.
Добродушни упутилац секретар Перо
По хитном поступку
Тутно јој Решење о новом радном
Месту,
Предрадник хигијеничара.
Обим, одговорност, сложеност
Донесе Слаџи и већи лични доходак,
На општу завист,
Преосталих хигијеничарки
У фирми.
Поентирао је друг Перо.
Онако за себе рече
’’Кад не може милошти и речи,
Удри Србина ковертом по глави .’’
Не примети Перо моје присуство .
Бележим.
Затефтерено за живот цели.
***
’’Производне снаге чине људи са својим
Знањем и производним искуством и
Њихова средства за развој.
Производне снаге покрећу развој друштва
да се живи у благостању а не у сиромаштву’’.
Читам даље:
„Производни односи су односи између
Људи у процесу друштвене производње.
Кад се производне снаге и производни
Односи толико развију наступиће
Време благостања, где ће свако
Радит по својим могућностима
А добиват по својим потребама.’’
Крај белешке из црног роковника
УРО ’’Турист’’ Бачка Паланка.
Година осамдесет и нека.
Предавач сам политичке економије
На Радничком универзитету у Паланци.
Преквалификација.
Дошколовавање радничке класе.
Конобари, кувари, добошари, виљушкаристи,
Цапинаши, пк трговци.
Бувља пијаца диплома и фаца.
Истурено и посебно оделење је
За полазнике политичке академије
За младе партијске кадрове.
Будуће агитаторе, букаџије, барјактаре.
Прва успутна станица брзог воза за
Кумровец.
***
Академци обично заблеје на сваку
Изговорену реч предавача. Шмрчу.
Гуркају се. Шмекују. Очи совољуге.
Слаџа из Масну Поњаву
Седи у првој клупи до табле,
Записује сваку моју изговорену
Реч. Не трепће. Бубица на реверу.
У паузи за велики одмор
Износи свој етички став о полазницима:
’’Утепују се ко мачићи од таван!’’
Бива причају глупости.
А шта би друго. И како. И са чим.
Према свецу и трпар.
Све до једном. Потаман.
***
Добро се пазило на струку.
Посигурно се није могао добити печат
Да си положио за авијатичара, хирурга,
Попа, нуклеарног физичара.
Све је остало било ствар договора и како
Партија каже.
Замириса Академија младих кадрова.
***
По додели брзопотезних WC диплома,
Матурско вече правило би се обично
На Чарди, где је оркестар Неше
Николића на растанку свирао
Веселим слављеницима
’’Ој другови јел вам жао
Јел вам жао, јел вам жао
Растанак се примакао
Примакао, примакао
Растанак нам није мио
Није мио, није мио
Другарски је живот био
Живот био, живот био!’’
***
Ништа се променило није до данаске.
Мало више шминке и ботокса.
Лелујају сенке.
Празне се предели,
Нико времену доако није.
Паметни и мудри
Не станују више овде.
Срећом.
***
’’Исцепи га к’о поп сарму,
На задушницу!’’
Добро обављен посао за
Слаџу из Масну Поњаву.
… наставиће се…
