Којим знаковима тело поручује да му недостају витамини?
Витамин А
Када су у питању вид, репродуктивни органи или кожа, ту је улога витамина А пресудна. Овај витамин је присутан у великом броју намирница. Ризик од његовог недостатка и даље постоји, углавном код трудница, мајки, беба и деце у раној фази раста и развоја.
Одређени физички показатељи могу да укажу на недостатак витамина А у организму.
Међу првима је сува кожа. Витамин А је један од главних елемената који је телу потребан да би регенерисало кожу и одржало је хидрираном. Веома чест симптом недостатка витамина А је појава екцема која настаје када кожа постане толико сува да поприми црвенкасту боју, као услед неке повреде. Уз екцем често се јавља и неподношљив свраб.
Осим тога, могуће је ноћно слепило, познато и као никталопија. У питању је проблем са очима који отежава гледање у мраку. У слабо осветљеном окружењу оштрина вида је ослабљена и постаје немогуће обрађивати тамније слике. Такође, у недостатку овог витамина, лице може постати масно. То доводи до стварања акни. Зато се витамин А користи за лечење проблема повезаног са акнама.
Притом, репродуктивни системи мушкараца и жена најбоље функционишу ако се узима витамин А. Конзумирање хране богате витамином А може позитивно да утиче на плодност. Труднице би требало да укључе витамин А у редовну исхрану.
Витамин А подстиче стварање колагена, па ако приметите да се ваша кожа мучи при зарастању рана, требало би проверити унос витамина А.
Један од најважнијих знакова који указују на недостатак витамина А јесу суве очи, тј. немогућност стварања суза и влажења очне јабучице. Ако ова појава потраје, може довести до потпуног слабљења рожњаче и на крају губитка вида.
Међу намирницама у којима се налази витамин А су јаја (једно кувано јаје садржи осам одсто препоручене дневне дозе витамина А), лосос (у 100 грама налази се 149 одсто витамина А потребног за један дан), спанаћ (у једној куваној порцији налази се 105 одсто неопходног дневног уноса витамина А), слатки кромпир (ово поврће је један од најбољих извора витамина А јер се у једној порцији налази 122 одсто дневне потребе за витамином А), шаргарепа (една чаша сока садржи чак 148 одсто дневних потреба витамина А).
Што се тиче суплементације, треба знати да је А витамин растворив у мастима. Боље се искористи ако се не узима уз храну.
Витамин Ц
Овај витамин учествује у многим процесима у организму, али посебно има значаја за имунитет, у спречавању и одлагању појаве неких канцера, код кардиоваскуларних болести, осталих стања као последице оксидативног стреса, метаболизма протеина, зарастања рана, апсорбовања гвожђа.
Храна је најбољи извор витамина Ц, пре свега црвена и зелена паприка, поморанџе, грејпфрут, лимун, киви, броколи, прокељ, парадајз, јагоде и спанаћ.
Међутим, и суплементи су адекватна замена ако баш нисмо у могућности да се разноврсно хранимо. Дозе које наш организам толерише 2.000 мг, али је сасвим довољно од неких 200 – 500 мг. Дозе до 1.000 мг се могу узимати ако сте под посебним напором и стресом.
Знакови који показују да телу недостаје витамина Ц су споро зарастање рана, умор и нервоза, крварење десни, гојење, сува и оштећена кожа, слаб имунитет.
Витамин Д
Ако не уносите довољно витамина Д, могућа је деминерализација костију, јавља се рахитис код деце, а остеопороза код старијих. Недостатак витамина Д је везан и за повећан ризик од туберкулозе и тежих вирусних инфекција, а низак ниво витамина Д повезан је са Кроновом болешћу и улцерозним колитисом.
Међу природним изворима витамина Д јесу масна риба, жуманце, црвено месо, јетра и млечни производи.
Важно је знати да је препоручена дневна доза витамина Д за бебе до годину дана 10 микрограма, за децу, труднице, дојиље и одрасле 15 микрограма, а за старе преко 70. године 20 микрограма. Доза од 10 микрограма јесте заправо 400 ИЈ витамина Д.
С друге стране, тело ће произвести довољно витамина Д ако будете на сунцу пет до десет минута откривене коже, и то два до три пута недељно.
Најбољи начин да нахраните тело витамином Д је да редовно боравите на сунцу, али то може бити тешко у зимским месецима, па многи узимају овај додатак исхрани. Најчешће је то витамин Д3, а он се најбоље апсорбује увече. Ако нисте сигурни када би требало да узмете додатак исхрани, увек се можете консултовати са фармацеутом или доктором.
Витамин Е
Витамин Е познат је углавном као антиоксиданс који штити ћелије од штетног дејства слободних радикала који могу да допринесу развоју кардиоваскуларних болести и карцинома.
Витамин Е је такође укључен у имунолошку функцију и помаже у другим метаболичким процесима.
Уместо једне одређене супстанце, витамин Е је скуп једињења и често се налази у храни, посебно биљним уљима попут уљане репице или уља сунцокрета, соје, кукуруза и маслиновог уља. Такође се налази у орашастим плодовима и семенкама, као и у житарицама.
Одраслима треба 15 милиграма дневно. За разлику од, рецимо, витамина Ц који се не може депоновати у телу, витамин Е који вашем телу није одмах потребан чува се за будућу употребу, па не би требало свакодневно узимати додатке тог витамина.
Будући да се витамин Е налази у храни, недостатак је редак. Лекари понављају да вероватно уносите довољно витамина Е путем хране и зато додаци нису потребни, а могу да буду и штетни.
Витамин К
Витамин К нуди широк спектар здравствених предности, од очувања здравља костију до могућег спречавања срчаних болести. Посебно је важан за зарастање рана. Око 31 одсто одраслих особа не уноси довољно витамина К. Недостатак овог витамина може негативно да се одразити, осим на зарастање рана, на кости, али и на срце. Две примарне врсте витамина К су витамин К1 и витамин К2.
Особе с крвним обољењима попут хемофилије, као и особе које узимају лекове за разређивање крви, могу да имају проблема са згрушавањем крви. Због тога је важно да се одржава адекватан и стабилан унос витамина К, најбоље путем исхране.
Недостатак витамина К повезан је са остеопорозом и већим ризиком од прелома. Ризик од срчаних болести такође може да буде повезан са количином витамина К у вашој исхрани.
Витамин К је лако доступан у многим намирницама које једемо, као што су спанаћ, броколи, кељ и зелена салата.
Недостатак витамина К код одраслих особа је нешто ређи. Може да се појавити код особа које пате од болести јетре или цирозе, имају Кронову болест или целијакију, или код оних који су били подвргнути баријатријској операцији.
Просечан неопходан дневни унос витамина К за жене је око 90 микрограма, а за мушкарце око 120, с тим што се ове количине углавном унесу путем хране. Суплементација је обично неопходна код остеопеније и код болова у зглобовима.
Витамини Б групе
Постоји осам врста витамина Б и сви помажу у подизању енергије и побољшавају здравље мозга и расположење. Такође умањују нуспојаве ПМС-а и помажу у градњи снажне косе и ноктију. Суплементе ових витамина је важно узимати их ујутру баш јер подижу ниво енергије и расположење.
Биотин, један од витамина Б групе важан је за здраву и јаку косу, али важна је и фолна киселина, витамин Б9. Њен недостатак проузрокује танку и ломљиву косу. Зао се препоручује повећан унос житарица, али и спанаћа, који је одличан извор фолне киселине.
Посебно место у овој групи витамина има витамин Б12. Недостатак витамина Б12 уобичајен је здравствени проблем који погађа око 13 одсто људи. Б12 је оскудан у исхрани, а налази се само у храни животињског порекла. На срећу, људима је потребно само 2,4 микрограма витамина Б12 дневно. Главни симптом недостатка Б12 је умор, и то ниво умора или исцрпљености који је толико висок да нам значајно отежава обављање свакодневних активности.
Остали симптоми су неуролошки и могу укључивати пецкање у екстремитетима, конфузију, губитак памћења, депресију и потешкоће у одржавању равнотеже. Неки од њих могу бити трајни ако се недостатак витамина не реши.
Проблем је што и особе које се хране здраво могу не уносити довољну количину витамина Б12, а да тога нису ни свесни.
Док неки здравствени радници рутински мере нивое Б12 и других витамина, типичан преглед обично укључује мерење овог витамина. Ако осетите потенцијалне симптоме недостатка Б12, требало би да посетите лекара да се тестирате. Тип лечења и дужина опоравка зависе од узрока и тежине недостатка Б12. Потпуни опоравак може трајати до годину дана.
Лечење недостатка Б12 може бити орално или може захтевати различите врсте ињекција. Додатак Б12 или избалансирани мултивитамин може бити довољан да исправи недостатак. Најбоље је консултовати се с лекаром како би се направила права дијагноза и изабрало адекватно лечење.
