Мед спада у један од најтраженијих, најлековитијих и најхрањивијих природних производа на свету.
Мед и производи од меда од давнина спадају у најлековитије производе који се могу наћи у природи. Хиљадама година се користе у лечењу разних болести, у козметици и природној медицини. Први писани трагови о меду потичу из времена египатских фараона.
Многе студије говоре о томе да редовно конзумирање меда већ после две недеље снижава ниво шећера у крви у просеку за шест одсто, као и да статистички значајно обара нивое масноћа у крви, холестерол за седам одсто, штетни холестерол за један одсто, док се корисни холестерол повећава за два процента.
„Ни потрошачи меда, ни лекари нису дошли до тих информација, јер се на жалост то не учи на факултету. Тачно пре 20 година урађена су прва озбиљна истраживања. Мед је биолошки активна материја која обара холестерол и шећер. Мед има јаку антиоксидативну активност. Редовним конзумирањем меда може се спречити кардиоваскуларни ризик“, прича за РТС др Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, специјалиста епидемиологије и апитерапеут.
Истиче да је потрошња недовољна, а разлог је неинформисаност, јер мед није обична храна, он је – биолошки активна храна. Количина меда која се узима није важна, али је важан дневни континуитет. Званична препорука је грам на килограм телесне тежине. Довољна је у ствари једна кашика.
„Мед извозимо у ЕУ, пчелари имају сопствени погон, да не бисмо плаћали провизију. Отварамо нова тржишта, Емирате и Јапан. Проблем је сумњиво тржиште меда, јер се на тржишту налази и фалсификовани мед. Држава је помогла да се утврди неисправност меда“, рекао је др Живадиновић.
Истиче да је кристализација меда нешто од чега људи беже, а сунцокретов мед брзо кристалише и здрав је. Фалсификовани мед не кристалише. Пчелари се труде да пласирају квалитетан мед на српско тржиште. Тешко је ући у трговинске ланце. До сада су квалитет препознали трговински ланци „Лидла“ и „Ароме“.
Србија је прва земља у свету по броју кошница.
„Када би све пчеле нестале, човечанство би било у великом проблему. Зато морамо да чувамо пчеле и да се крене са озбиљним третманима култура. Потребна је обука пољопривредника, употреба пестицида треба да буде контролисана и стручна“, закључио је др Живадиновић.
