Da li treba da se vakcinišu i oni koji su preležali Koronu?

"Nema kolektivnog imuniteta bez masovne vakcinacije"

30
Foto: Pixabay

Zvanična vakcinacija protiv korona virusa u Srbiji počinje 24.12. 2020. godine.


Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije kaže za RTS kaže da ništa loše ne može da se desi kada neko primi vakcinu jer je prilikom njihovog testiranja urađeno sve kao i inače, samo mnogo brže.

Ona je gostujući u Beogradskoj hronici istakla da bi o vakcinaciji trebalo da razmišljaju i oni koji imaju antitela.

„Svakako ne bi trebalo da budu na prvoj liniji davanja vakcine jer neku zaštitu imaju, ali kada budu dostupne veće količine vakcina, trebalo bi razmišljati o imunizaciji i takvih osoba“, ističe Gnjatovićeva.

Kaže da više od 90 odsto ljudi razvija antitela, a da se samo u malom procentu dešava da ona nakon nekoliko meseci nestanu.

„Prema našim procenama, manje od tri odsto ljudi uopšte ne razvije antitelni odgovor, ali najčešće su u pitanju ljudi sa vrlo blagim ili apsolutno nikakvim simptomima“, objašnjava ona.

Kaže da i asimptomatski slučajevi razvijaju antitela, ali nešto niže vrednosti. Ističe da su brzi antigenski testovi na koronavirus pouzdani samo nekoliko dana nakon pojave simptoma.

„Antitela se razvijaju u proseku oko petog dana nakon pojave simptoma. To je IgM klasa antitela. Ona se prva pojavljuje i ukazuje na akutno stanje i prisustvo virusa. Otprilike između 10. i 14 dana nastaje IgG klasa antitela i to su antitela koja nas štite i ostaju u telu mesecima“, objašnjava Gnjatovićeva.

 

Kaže da je bilo slučajeva da i pre pojave simptoma nastanu već merljive količine antitela.

„Odgovor je individualan, zavisi od mnogo faktora – od količine virusa kojom je pacijent inficiran, od odbrane organizma, od opšteg stanja… Dani kada će se pojaviti antitela variraju, ali možemo da budemo sigurni da su dve nedelje od pojave simptoma već prisutna u uzorcima krvi“, ističe Gnjatovićeva.

„Nema kolektivnog imuniteta bez masovne vakcinacije“

Marija Gnjatović kaže da je 20 odsto ljudi bilo u kontaktu sa virusom, a većina nije ni znala da je imala kontakt i preležala kovid 19 na nogama.

„Nismo još uvek blizu kolektivnog imuniteta i bojim se da se neće steći bez masovne vakcinacije“, kaže Gnjatovićeva.

Smatra da ne može ništa loše da se desi kada se neko vakciniše.

„Vakcine su ispitane. Nije prošlo onoliko vremena koliko smo navikli. Nije prošlo nekoliko godina od pravljenja vakcine, ali je urađeno sve isto samo mnogo brže jer je situacija tako nalagala“, naglašava Gnjatovićeva.

Marija Gnjatović kaže da virusi u prirodi konstantno mutiraju, ali da je malo brine pojava novih sojeva koronavirusa.

„To su očekivane reakcije. Virus pokušava da opstane u populaciji. Čak i vakcina može da bude razlog mutiranja virusa“, objašnjava ona.

Ističe da ovaj virus čak i ne mutira brzo kao neki drugi.

„Obično dolazi do neutralnih mutacija koje ne utiču na brzinu širenja, a ni razvoj teže kliničke slike. Kod ovog soja je utvrđeno da se brže širi i to može da napravi veliki problem zdravstvenim sistemima“, upozorava Gnjatović.

Kaže da još uvek ne postoje naučni dokazi za to kako je virus mutirao.

„Zna se samo da je mutacija nastala u tom jednom proteinu koji je vrlo važan za ulazak virusa u ćelije, ali ne postoje još uvek saznanja kako će stvorena antitela reagovati na novi soj, a ni kako će vakcine delovati. Pretpostavlja se da će biti efikasne“, dodaje Marija Gnjatović.

POGLEDAJ: Prvi kontigent Fajzerove vakcine stigao u Srbiju

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here