Kakve su posledice onlajn nastave po đake?

Da li se propušteno gradivo može nadoknaditi?

125
Foto: Canva

Neposredna nastava najbolji je oblik nastave, a nastava na daljinu dobra dopuna klasične nastave, navodi za RTS Milenija Simić Miladinović, novinarka „Politike“, koja prati prosvetu. Ocenjuje da neće biti jednostavno nadoknaditi propušteno, ali, kako kaže, tu je ključna veština nastavnika.


U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od ponedeljka, 22. novembra primenjivaće se prvi model nastave, odnosno učenici će nastavu pohađati neposredno, odlučio je Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola.

Milenija Simić Miladinović navodi da opada broj zaraženih učenika i da je situacija drastično bolja u odnosu na prethodni mesec.

„Prema podacima koji su zvanični, koji se objavljuju svakog petka primetan je pad broja zaraženih učenika i to naročito od početka novembra dok je u oktobru situacija bila potpuno drugačija, iz nedelje u nedelju je bio sve veći broj zaraženih učenika, sve više malih odeljenja na onlajn nastavi, sve više većih odeljenja podeljeno na grupe, pa na kombinovanoj nastavi“, navodi Simić Miladinovićeva.

Dodaje da je sada situacija drugačija.

„Drastično je manji broj odeljenja koja su prinuđena da pohađaju nastavu po nekom od atipičnih modela. Svega 11 malih odeljenja do 16 učenika ovih dana bilo je isključivo na onlajn nastavi. Svega 11 na republičkom nivou i i to je zaista zanemarljiv broj“, kaže Simić Miladinovićeva.

Milenija Simić Miladinović je za RTS navela da to ipak neće važiti za sve škole u Srbiji.

„U principu sve škole u Srbiji vraćaju se onom prvom modelu rada koji podrazumeva neposrednu nastavu. Međutim, u nekim školama gde postoji i dalje u određenom odeljenju troje i više zaraženih učenika to se odeljenje deli na dve grupe, one idu po kombinovanom modelu – dan u školu, dan u virtuelnu učionicu, ali na nivou sistema sve se škole vraćaju onom prvom najpoželjnijem i najkvalitetnijem načinu rada koji podrazumeva neposrednu nastavu u onim dobrim, starim učionicama gde su svi đaci i nastavnici“, navodi Simić Miladinovićeva.

Objašnjava da su od početka ove školske godine učenici mlađih razreda uglavnom u školskim klupama.

„Oni koji su bili sticajem epidemijskih okolnosti bili primorani na neke druge atipične modele nastave su uglavnom srednjoškolci i ranije na samom početku školske godine to su bili i učenici starijih razreda osnovnih škola. Navikli su se učenici i na taj režim rada. Naravno da je ovaj drugi koji podrazumeva boravak u učionici i neposrednu nastavu u učionici i poželjniji i kvalitetniji, ali i jedan i drugi su u opticaju. Imali smo dovoljno vremena da se naviknemo i na jednu i na drugu varijantu, na sve modele“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Međutim, ono što se primećuje kao poteškoća, kaže Simić Miladinovićeva je rad sa onom decom koja su bila ili obolela ili u izolaciji zbog nekog od članova porodice koji su oboleli.

Dakle, tu ne govorim o onim odeljenjima koja su prelazila na kombinovanu nastavu ili bila isključivo na onlajn nastavi nego govorim o sporadičnim slučajevima.

„Prosvetni sistem se navikao na rad na daljinu bio je na to primoran otkako je epidemija ušla u našu državu. Međutim, taj način rada, trebalo je, bilo je zamišljeno da se koristi i za decu koja su sticajem okolnosti uglavnom zdravstvenih onemogućena da svakodnevno dolaze na nastavu. Ova deca bojim se da su najviše oštećena jer je najmanji broj nastavnika, čast izuzecima kojih ima, zaista koristio dobrobiti nastave na daljinu i na taj način u meri u kojoj je mogao pomogao i deci koja su bila prinuđena da budu u izolaciji“, ističe Simić Miladinovićeva.

Ocenjuje da neće biti jednostavno nadoknaditi propušteno, ali, kako kaže, tu je ključna veština nastavnika.

„Nastavnici su ti koji znaju šta su to ključna znanja koja deca treba da ponesu iz svakog razreda osnovne ili srednje škole. Imaju i autonomiju da određen deo gradiva, ukoliko je neophodno sažmu, tako da u svakom slučaju decu pripreme za nastavak obrazovanja, nastavak školovanja“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

U datim epidemijskim okolnostima koje su zaista otežale rad škola, dodaje ona, neki su to uradili bolje, neki malo lošije, kako se ko snašao.

„Tako da verujem da postoji dovoljno prostora u narednim godinama da se nadomeste takoreći rupe u znanju koje svakako postoje“, objašnjava Simić Miladinovićeva.

„Licitiranje o završetku prvog polugodišta nepotrebno“

Upitana šta misli o licitiranju medija oko završetka prvog polugodišta odgovara da se na taj način bespotrebno stvaraju zabune i zbunjuju i nastavnici i učenici i roditelji.

„Pred školskim sistemom je šest nedelja nastave. U ovom trenutku niko ne može da predvidi kakva će biti epidemijska situacija. Bojim se da se bespotrebno stvaraju zabune i da se zbunjuju i roditelji i nastavnici i đaci tom pričom o pomeranju zimskog raspusta“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Dodaje da nam je dosadašnje iskustvo pokazalo da se zvanične odluke donose bukvalno neposredno pred početak školske godine, pred produžetak raspusta, pred sledeću radnu nedelju.

„Dakle, u poslednjem momentu se zna da li će biti ili ne promena u zavisnosti od aktuelnih epidemijskih pokazatelja. Tako da ja mislim da je ta debata o, produžavanju, pomeranju zimskog raspusta u ovom momentu potpuno nepotrebna“, poručila je Simić Miladinovićeva.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here