Да ли Србија има више или мање од 6,5 милиона становника знаће се крајем новембра – почетком децембра, када би требало да буду објављени прелиминарни резултати овогодишњег пописа.
До четвртка пописано је нешто више од шест милиона грађана, као и 3,2 милиона станова и 2,3 милиона домаћинстава, а није искључено да се попис, који се званично завршава сутра, продужи за неколико дана у четири града – Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Према речима Снежане Лакчевић, помоћнице директора Републичког завода за статистику, задужене за Сектор друштвене статистике, само на основу броја рођених и умрлих, процене су да нас је на почетку 2022. било 6,797 милиона.
„У међувремену имали смо негативан природни прираштај око 40.000, што значи да би нас само по том основу сада било око 6,757 милиона. Међутим, ми не знамо колико износи миграција становништва, односно колико људи се иселило из Србије, а колико се доселило. Зато је незахвално износити било каква очекивања, иако се лично надам да ће нас бити 6,5 милиона“, каже саговорница Новости.
Демограф Иван Маринковић подсећа да је попис у суседној Хрватској показао да има 10 одсто становника мање него пре деценију, када је спроведено претходно пописивање. Исто то очекује и у Србији. То значи, ако нас је 2011. године званично било 7.186.862, сада би могло да нас буде око 6,46 милиона.
„Кључни разлог пада броја становника и у Србији и у осталим земљама региона јесте мањи наталитет, односно негативан природни прираштај. Од 2011. до 2021. имали смо за пола милиона више умрлих него рођених. Ни број исељених није занемарљив, иако он није доминантан. Процене су да је на годишњем нивоу између 15.000 и 20.000 више одсељених него досељених“, каже Маринковић.
Када то помножимо са 11 година од последњег пописа, добијамо разлику од око 200.000. Коначни резултати пописа показаће колико тачно износе ове бројке.
Што се тиче виталне статистике, она показује нешто мало боље тенденције после короне, али недовољно добре да би нам се поправила демографска „крвна слика“. За првих девет месеци ове године рођено је 463 деце више него у истом периоду лане, а умрло је 7.971 особа мање. Дакле, од јануара до краја септембра 2022. број рођених износио је 45.939, док је прошле године у истом периоду био 45.476. Број умрлих сада је 85.742, а претходне године 93.713.
„Према подацима које смо добијали из медија, ‘фото-финиш’ пописа се очекује управо у последња три дана, нарочито у Београду“, каже демограф Предраг Васић који верује да ће резултати показати да нас ипак има између 6,5 и 6,6 милиона.
Додаје да уколико број пописаних грађана Србије буде мањи, то значи или да је емиграција већа него што су биле процене или да нешто технички није било у реду са самим пописом.
„Приликом прошлог пописа обухват грађана био је око 98 одсто. То значи да око два одсто није нађено на адреси. Надајмо се да ни овога пута ти проценти неће бити већи и да су ‘бојкоташи’ ипак минорна категорија, који, због своје галаме, оставља утисак да је већа него што је то у реалности“, констатује Васић.
И Маринковић се слаже да статистичка грешка, да би попис био валидан, може да иде до два одсто. Све преко тога представља проблем.
„Попис није ствар избора, већ законска обавеза свих грађана. У случају да се не одазову, биће кажњени. Битно је да се зна колико људи у којим крајевима живи да би се организовало здравство, образовање, инфраструктура… Зато, не одазивајући се на позив пописивача, грађани штете сопственим интересима“, каже Маринковић.
Питања и примедбе
Много људи позвало је број инфо-центра не само да закаже долазак пописивача, већ и да провери информације које су се појављивале на друштвеним мрежама, каже Снежана Лакчевић.
„Питали су, између осталог, да ли је тачно да тражимо висину прихода и да пописујемо имовину, где ће завршити подаци које дају и колико су безбедни, зашто их питамо за школску спрему и коме је то важно, какво је то питање ‘да ли имате нужник’ и слично. Свима смо објаснили да су подаци криптовани и безбедни у нашим базама, као и да су питања стандардизована, да се таква користе и у Немачкој, Италији или Северној Македонији, као и да служе да би се видели услови становања“, каже Лакчевић.
Неки грађани имали су примедбе на електронски упитник или рад пописивача. Тако је један тврдио да се обратио електронском поштом пописивачима и објаснио да тренутно није у Србији, на шта је добио одговор да може да буде пописан и на даљину. После тога, међутим, нико више није контактирао са њим, нити на његове мејлове одговарао. Једна грађанка је, пак, тврдила да је рођена у Хрватској и да се исте године доселила у Србију, али да електронски упитник то никако није хтео да прихвати, пошто нема опцију живота ван Србије краће од годину дана.
