Светски дан становништва обележава се 11. јула и то је дан установиљен од стране Уједињених нација, 1987. године, када је забележено да на планети Земљи живи пет милијарди људи.
Свет је 2011. године достигао популацију од 7 милијарди, а ове године број становника достигао је 8 милијарди. Неки људи ће ово посматрати кроз напредак у здрављу који је продужио животни век, смањио смртност мајки и деце и довео до развоја вакцина у рекордном времену, док ће други на овај феномен гледати кроз технолошке иновације које су нам олакшале животе.
Али напредак није универзалан. Исти проблеми и изазови остају или су се погоршали: климатске промене, насиље, дискриминација. Свет је у мају ове године достигао посебно суморну прекретницу: више од 100 милиона присилно расељених широм света. Оволики број становника одражава се на пренасељеност одређених територија, мере планирања породице, родну равноправност, животну средину и различита људска права.
У идеалном свету, 8 милијарди људи значи 8 милијарди могућности за здравија друштва оснажена правима и могућностима избора. Али прилике никада нису биле уједначене. На основу пола, етничке припадности, класе, вере, сексуалне оријентације, инвалидитета и порекла, између осталих фактора, још увек је превише људи широм света изложено дискриминацији, узнемиравању и насиљу.
Требале су стотине хиљада година да светска популација нарасте на милијарду – а онда је за само још 200 година нарасла седам пута. Просечни животни век је порастао, са 64,6 година раних 1990-их, на 72,6 година у 2019. години. Поред тога, у свету се примећује висок ниво урбанизације и убрзане миграције, до 2050. године око 66% светске популације ће живети у градовима.
Према Попису становништва из 2022. године у Србији је живело око 6,7 милиона људи Просечна старост становника је 43,8 година, што Србију чини једном од најстаријих нација на свету.
