Блу.
Доскитала скитница.
Увек насмејана
И орна за листања
Страница њеног споменара
Посебно кад светлуцају
Покисле паланачке улице
А тишина поклопи гласове
До новог свитања.
***
Блу.
Посебне жеље има
Од лика са посебним потребама.
Заједно шетамо
Она кроз године
Које су нам отели продавци магле
Лик са посебним потребама
Кога хоће да поново воли
Највише на свету
Споро учење ходању
Између зида и штендера
Степеницама
Које више никуд не воде.
***
Блу.
Завртила себи у главу
Малу клупицу
Испред швапске куће
Размази се
Причајући
Све би у времеплов стрпала
И испочетка
Знала би како
И којим би путем кренула
Добрица.
Сакрила се у њој
Храбрећи ми мисли побегуље
Да се распу
По празној хартији записа.
Баш вечерас
Повратак у колосек
Нормалног живота.
Завезано.
***
Дижу се тензије
У нашем офису са
Четири промаје.
Пихтија се нервозно скретање
Од зида до зида.
Уздрмано је наше сиромаштво
Наша носталгија
И квитање старих грехова
Из доба крокодила.
Одавно је наша бара
Пресушила
Ни птица више нема
Муве зунзаре и гуштери.
Опомиње ме Мила Веселица
Да пазим шта причам
Не искачем као ждребе пред руду
Спустим главуџу
Испод радара.
Она то опоро, суво,
Наоштрена је коровњача
Около стега
Издалека се чује јека меденица.
***
„Ајд да блејимо, то још пробали нисмо“
„Како“
„Ко магарад, товару један“
Почесмо насред Аде.
Нико ни да окрене главу
Да се противи.
Опсује.
Да се куражне.
„Јеботеее, што сте кул. Суперишка.“
Оте се Ањи.
Пригријало.
Свак се о свом јаду забавио
Не вреди блеја
Ђилкоша из Гајдобре Старе,
Мук над Београду.
***
Избори ће у земљи Србији.
Нешто се бира.
Бирика се.
У неки час јесте.
Изабери по савести својој
Којој?
Нешто се помера.
Шта ако је памет
Усидрена барка
Добричина љуљашка.
Наприча Мила Веселица
И набраја важност гласања
Излазности
Бројања
Мала свечаност за оне
Који још памте
Свечаре
И тропаре.
Последња одбрана
Је наш добровољни рад
За невољнике
Каквим и нас представљају.
Додајем
„Кад је Слободан Селенић написао
На словницу „Мемоари Пере Богаља“
Ником није пало на памет
Да га приупита
Зашто није
„Мемоари Пере Инвалида“
Добрица каже шкуре
Мени запало прозори
Блу се смешка
Европа је на
Камате.
***
Зову агитатори.
Зврчи „службени“.
Црвене боје.
Вергла Мила наизуст.
Сита се наприча
Завида
Кад њени полегну
Баци на папир
Изборна обећања.
Сортира их по важности
Све са терминима
Стрпа у меморију
Отвараћемо после избора
Натенане
Корпа се пуни
Јабуке има ко да бере
Бар те сорте
Странке
Победничке.
Увек после избора
Отвори се и призна
„Гласала сам за победничку“
Никад оманула није
Бар досад.
Са срећом.
***
Лејка је чудне природе.
Кад причат не треба
Понеку прозбори.
Кад треба језик развезат
Она заћути.
Прекорих је.
Прво тумоли
Па прозбори
„Да сам знала шта и кад причат
Не би ме из Београда
Припала задња пошта Младеново“
Барем је ја разумем.
Факат.
***
Крхко нежно циганско биће
Митингује у нашем офису.
Милош из черге.
Сипа ко из рукава
Хвалећи господара.
И још понеког.
Поред њега цупка
Дебели тамбурашки цар Жика
Мали медвед.
Милош агитује
Жика у климоглаву
Сеанса за моје уши
Модерато кантабиле.
Мила од смеха звизну на врата
Из дворишта
Где кисне наша верна Аска
Груни скика
Сибирске тајге.
Напутили Милоша и Жику
На нашу адресу
Да се пишу за изборничке пакете.
Извидница.
Лукаве су лисице.
Њушкају пролаз
Повереници за сигурне гласове.
„Ако не бидне и кеш паре могу“
Тамбура Жика.
Кренем да кажем
Кренем па станем
Гимнастика цимања. Дуг је дан.
Смех је природна алтернатива
За све учесталије нападе желуца.
Стишавам прснуће.
Такав ми табијат.
***
Бануше Зузана и Драгиња.
Начуло се већ увелико
Деле се пакети.
Драгиња је наша дежурна шпија.
Ишпија па просуче
Народу паланачком.
Никад од ње ништа сасрећом
Увек глиб
Никад асфалт.
***
На потезу сам.
Празне пушке.
Презних џепова
Никако Мила да се врати
И припомогне.
Нисмо информисани.
Не станујемо више тамо
Где нас пишу.
А повратак отписаних Солунаца
Само у сапуницама.
Курталисах се уз обећање
Да сутра добијају циљну адресу
Бива
Да проверимо ко дели
Изборне пакете,
„Може и кеш, може, може“
Огласи се Жико.
Сви прихватише
Па и ја.
Шта би друго
Нисмо више мали.
Врну се Жико са врата.
„Шефе, чуј ову песму“
Груну са паметног телефона
После би све записано.
„…Не мораш бити способан
Довољно је да само да си подобан.
Не мораш бити школован
Да будеш странке члан.
Ти си момак за побједе
Шупља прича до врха те доведе
Гле диплома инжињерска
Добивена за два викенда.
Ти си момак за побједе
Јебо ли те ко те овде доведе
Из опанака ушо си у ципеле
Ал кркан увјек кркан остаје.
Хајде полижи председнику дупе
И засједни у посланичке клупе
Четири године ће свашта бити
Маглу продавати…“
Тако некако од Цазинске раје
Не гаси се вутра на све странке.
Тајчи је поново у моди.
***
Ево и Миле.
Кикоће се.
Стаде.
Уозбиљи се и ошину
„Страх је кренуо
Данас је 29. Новембар
Данас је Дан републике.
Земље које више нема“
Мила баде у бедак.
Ни мени није свеједно.
Поранио мрачак
У паланачкој лугари.
Јербо
Тако победници обећаше.
