Одавно је циркус од живота
Разапео своју шатру
На ледини претеклих душа
Што крадомице
Крију лица,
Грчећи се у празном ходу,
Лелујаћи,
Док се жаруље не утрну.
***
Одавно смо у виртуели
Рођакања и братских загрљаја,
У великој оранији прљавог веша и лажи,
Одакле вире
Кловнови без ружа и осмеха,
Намигуше са брадом седом и брковима,
Док се вртља хаша из чибука
(трешњиног прута – успомена из Истанбула).
Гоничи лаке коњице прангијају
Арлаучу уз пуцања бича, нагонећ дрогирано стадо
У торове јасикиног прућа.
Нека господарима лакне
Док дозивају сан белих двора на води,
Нека викачи утихну,
Нек зрикавци промукну,
Нека бебе мирно заспу.
Бујрум.
***
Укачио се Шуцо на време
Прогледао на парастосу социјализма,
Пуним плућима дочепао се аве,
Покрену локомотиву у срећнију будућност,
Одступница тешка артиљерија,
Џебана од стрика Дамјана.
Бесконачна трака попуњава трезор,
’’од срца до срца’’.
Разнесен је ветар смрадац
На крају двадесетог века
Тресибаба од ратова, инфлација, неморала,
Слобе, Бабушке Мире са цветом у коси,
Нато Алијансе жутих, Петог и никад
Дочеканог шестог октобра, чанколиза
И дугиних бојица, агенди са звездама
И безбели звездицама, све до ’’златног доба’’,
Тигра од папира, хашања на
Сваком ћошку вароши, где вагице на граме
Бело черече…
’’Кад гори свећа, а нема лоја
Кад ударе суше,
Ова нас љубав диже са тлеја
А витар пуше’’…
Ништа се то тицало није
Веселника и мудрова Шуца.
Чаробњак да продје испод кишних капи
И остане сув као барут.
Има циљ. Накана што шушка на крају.
Мала је производња џакаре
Крај Видосавине куће
Да подмири Шуцине потребе
Штекања.
***
’’Важна је тактика у приступу тражиоцу
Зајма. Кључно је медење и сигурица.
Дојава спољних сарадника. Меди кад дајеш.
Печати чврстином. Немој олако
Давати рукама, а враћат на гузове ногама.
Лихварење је уметност.
Графички приказ трена одлуке..’’
Запамтио је Шуцо лекцију
Са Академије младих радника (лидера)
Да је новац исто што и остала роба.
Марксова теорија новостворене вредности.
После је дошло алпско јодлање и блебетање
По другу Бевцу
И све отишло у зо час у
Самоуправни социјализам.
Напросто да се заплаче од туге за годинама,
Које су покриле траве и снегови
Заборава. Године набилавања и блебетања.
***
Свадбе, сахране, разводи, адвокати,
Лимузине, летовања, протезе, братски
Разлази, боловања са комплет лекарским
Милоштама, апанаже и алиментације и
Хиљаду других мамипара, забележено је,
Остало у либру Шуциних стресних година.
Кад би невољник пао у бедак ћутње
Шуцо би слао екипу четвртана, снагатора
И ћела по хитном поступку до решења.
По завршеном стресном испиту наплате дуга,
Шуцо би одлазио код побратима Микија на Гледичке планине да се опорави.
Мики звани Зверац.
***
Један од локалних моћника рече Шуци
’’Драги мој, време је да новац утопиш
У легалне токове. Поручио Тата из Београда.
Спрема се закон.
Моћник је био на Шуцовом платном списку.
Политичка тастер подршка доби добар глас у прави час.
Шта рећи. Кад је муфте и сирће је
Слатко, мада је силног моћника
Почастити тешко.
Зна то Дон Шуцо
И јатаци.
***
Рекло би се да се лето издужило.
Затегао небески господар узде ватрене коњице,
жеже ли га жеже.
Смириле се јаворове гране. Нема шума.
Тумоле и куњају Фирга и Лала.
Ухватила Слаџу из Масну Поњаву шеткалица.
Бубе ’’клинтонке’’ без главе падају на ангро.
На дежурству су кудрави пулини Наталија и Црни.
Безнађе псећег живота.
Гладном псету и пјаном човеку увек се
Треба с пута склонити.
Зашкрипаше кола. Скрка се мртвило дана
Доље низ Вашариште.
Тешком муком због набреклих куља дочепа
Се Шуцо сигурице, мајке земљице.
Пршка кад хода. Пљуцка. На њему се
Околесале бермуде и мајица трегеруша.
Ногице тетреба. Зверка ко лисица у ченгелама.
Добродошао домаћине наша слико и прилико,
Наша надо и дико, срећне те очи виделе.
Добродошао.
***
Закурла се тишина.
Дође Шуцо до даха.
Неће да дангуби, крену филовано натенане.
Милина га слушат, омоћалог и силног
Све запршта од мудрости.
’’Овако ваља почети. Све што је било до мене урадјено.
Управо идем од Благоја.
Турио ми је папире о озакоњењу наше будуће фирме.
Све је уведено тамо где се законски бележи тако да ћемо радити
По позитивним законским актима Републике Србије.
Све по закону, збогом сивој економији.
Наше предузеће зове се „Комуна Б“.
Основна делатност је производња товних пилића.
Наш имиџ ће бити домаће бачко пиле
Произведено на фарми ’’Три лепа бела пера’’…
***
„Шта се ово дешава са мном. Где сам.
Шта ја овде радим. Одакле ове фаце.
Који је ово филм. Зашто мора све
Наопако да ме удари последњих година по челенки.
Грешан ли сам. Грешан. Само не знам
Од кога и зашто’’… ухвати се Фирга
Обамрлим шакама за лице.
Уштину се. Ништа не осећа,
Део је хипнотисане гомиле.
Грумен.
***
Слаџа из Масну Поњаву је кооперативна.
Мирно седи, ногу преко ногу. Оклада.
Пиљак јој у ципели. Жуља. Отреса да се не рањава.
Њене су све ране љуте,
Ни љуте травке је повредит више не могу.
Сашивена губица.
Јачи качи.
***
Велетрговац Лала милки Црног и Наталију.
Чешкање по трбуху.
Они су срећни.
Шенући млатарају ногицама пут неба.
’’Што сам све више окружен
Са људима све су ми милији пси.’’
Знао би понекад после ноћних теревенки
У фајронт републици Мотела ’’Херцеговина’’,
У Старој Гајдобри , поентират Лала.
Знали смо бити пажљиви слушаоци
А богме он добар платилац.
Жив човек па то ти је.
***
’’… Фирга ти ћеш бити одговоран за
Производњу, шеф, директор, стручњак.
Твоје је да бринеш о нашем белом стаду.
Запосли простих радника колико је потребно
Производња да не трпи.
Ангажуј најбољег ветеринара у граду , онај ’’Вет..Вет’’.. Драган… Пудја.
Све да буде како треба и под конац.
Имаш одрешене руке…’’
Застаде Шуцо. Понеста му даха.
***
Захваљује Лутак што још станује у
Мојим мислима, чудесни Лутак…
’’Накупи се… и изрећи се не може.
Потиснеш, кљукаш,
Прогуташ, прешутиш… онда… запљусне
Све по малом и великом мозгу…
На несрећу оног ко га има…’’
Мозгалица мала.
По јаду дође усред Шуцовог излагања.
Растужи се Фирга.
Просуше му се емоције испред ногу.
Заиграло коло вилино.
Коло виловито.
***
’’Слаџо од данас си званично директор нашег предузећа.
Инкосно пословодни орган.
Школована си и паметна жена.
Академац.
Све одлуке које ја донесем ти потписујеш
И спроводиш у дело.
Уједно, у опису твог радног места је да обављаш
Послове потпарола наше фирмице.
Наравно, говорићеш ово што ти ја кажем да говориш,
У очекивању је да ће нам се многи натоварити на ледја.
Тога је било и биће
Од када је света и века.
Пилетина је увек била у моди…’’
Сложише се.
Ћутке, без граје. Без помпе.
’’Сутра почињемо генерално чишћење објеката.
Успут ћемо студиозно проучити
Психологију купаца, сарадника, власти,
Добављача…
Све до задњег кркана..’’
***
’’Фирго, што оно порта… има ли то
Неку везу со цркву?’’
’’Потпарол. То ти је Слаџо кад било
Шта кажеш онима који те требају,
Они ти се диве, тапшу, просто да окилавиш од
Сопствене памети и среће.
Кад им више не будеш требала неће те ни
Познати ни на улици кад те сретну.
Запишат ће све твоје милодаре и тебе
Као овај јавор што запишавају
Црни и Наталија.’’
’’Бе. Ти неки думав човек.’’
Фирга се насмеја.
Баста му шегу ударити
На јаде што га снађоше.
-наставиће се –
