„Јади им краја знали.
Не знају за јадац.
Тамо где се реке спајају
Стотинама година већ
Закотила се
Птица ругалица.
Васцијели животни век
Руга нам се у лице
Шамара и понижава.
Аветни се не родисмо,
Него нас ломише
Од првог корака
До чировитог трпила.
Ту где се брана начне,
Попусти,
Излије се смеће
И остали ужегли мрси
До гуше
Да се живи подавимо.
Надрљасмо баш као увек
Од слова најгоре клетве
Из уста зла домаћег,
Јади им
Баш краја знали.
***
Та злосутна птица ругалица
Златним гласом поји,
Нечисом печати.
Ругалица се наругује
Костима наших праоца
Пренетих преко Дрине
До гробаља наших,
Невесиња, Дрвара, Билеће,
Гламоча, Зовог дола, Требиња, Лике …
Наругује се душама
Очева наших,
Затрпаних калом Војводине,
Бесконачне равнице.
Пођарцава се у последње време
По васцијели ноћ и дан,
Призивајући почетак великог зла
Које мирише издајом
У пар редака и ништа више.
Засмрдило трулежи, палежом,
Сабрано у речник немуштих речи
Којима се не могу
Оварисат значења
Све до килавог записа’’,
Натегну Милутин
Растварајући вино у тугу.
***
Слаџа и прости радници
Не трепћу од беседе
Мог друга Милутина.
„Тешке су то баљезгарије
Гацање босим ногама по грудини
Док та птичурина
Скакуће у крошњама
У црнило наерених дудова.
Никад јој ругања доста
Ко болести, ко здравља
Ни кад имаш
Ни кад немаш.
Љубав да не спомињемо,
Остале су мрвице
Част је под ногама. Заборављена.
Продубљује се дно живота.
Мало је од свега за причу
Остало.
Тако је то и тако нам се пише.’’
***
Ману руком
Мој друг Милутин
Један на Шуцовом списку
Повлашћених купаца,
Повереник фарме „Три лепа бела пера“
За пензионерске капиларне муштерије
Кокота из елитног стада.
„Док не укебамо
Птицу ругалицу
Помоћи нам нема“,
Оштро ће закључит Милутин беседу.
Исколачи очи директорица Слаџа
Као да је ошинула небеска муња
Из ватрених кочија Светог Илије
’’Кој си ови ти бене, море,
Трс са ову фарму. Минус си за
Нашу работу’’.
Ударила звезда на плус педесет,
Кажу да хоће мозак да прокључа.
Прсне.
***
Мирна Крупљанка тури на вагу
Пет елитних кокота. Закова кинеска
Електроника преко двадесет кила.
Без воде.
Бушне су кесе за привилеговане.
Намигну Мирна.
Укапира Ерка Бачкуља.
Пише се петнаест кила,
Поклон
Милутиновој беседи
О птици ругалици.
Милутин са хиљаду прича
И срца васколиког.
Као свемир.
***
Бивши општински начелник
Комшија кокотњака
Бар једном месечно
Пише жалбе и прутужбе
Општинском министру за екологију,
За несношљиве мирисе белог јата
Од кога бивши
Све више кашљуца и шмрца.
Лепа, паметна и млада
Министрица све то брижно заведе у
Деловодник и понекад одговори
’’…Чека се апаратура са Универзитета
Ломоносов, која треба да измери
Степен и јачину пилећег измета
Са фарме ’’Три лепа бела пера’’…’’
Бивши општински начелник, цело Вашариште, Видини кошеви и пола
Улице Браће Новаков, нервира се и псује.
Министрица за екологију Маца,
Баци поглед кроз прозор Општинске зграде
И онако за себе проспе закључак
’’Иду дани..’’
Узорни државни службеник на време
Је газда Шуци издала потврду којом се
Рад Фарма може обављати несметано, јер
Је све усклађено са позитивним законским актима.
’’Јесте ли за кафу… ’’упита њен сарадник Дејо.
’’Јесам, баш ми се нешто припило… одговори… него ,
Они Шуцини пилићи су врх.’’
’’Баш право домаће бачко пиле. Баш.Баш,’’
Одговори Дејо, заборављајући рећи министарки
Да је бивши начелник на чеки за пријем,
Како дошао, тако ће и отићи.
Они паметнији напишу, без трага и гласа.
***
Данас је дан за посету Аничке.
Ужурбано се чисти писта Фарме.
Скупљају се кесе, гране, суво сено,
Празне боце, пластика.’’
’’Све да се цакли ко Црног јајца’’,
Наредјује директорица Слаџа.
Црни и Наталија весело шенлуче
У част псећег живота.
Циче и шене.
Аничка је по налогу добротвора
Стрика Дамјана аванзовала.
Преузела је место шефа Надзорног одбора.
Дође.
Као да се шпалир присутних направи.
На Анички лепршају бутици
Милана, Париза, Истанбула…
Понеки детаљ са сллика наиваца
Из Ковачице.
Све је у протоколу
Прости радници Вук, Никола и Драган
По систематизацији радних места и по
Слаџиној наредби“ српске бене, ће
Уздишете, дивите се , ако треба сузу да
Пушћате… све за фирму.’’
Фирга одлутао за погледом међ облаке
Кулирајући за неким бољим временима.
Брко Дуле, самозвани зналац за
Таландаре, увелико завршава
Припреме за данашњи специјалитет
Изненађења ’’пилећа крилца са
Листовима раштана и још… даље нема .
Бивши командант ДВД мули.
Понекад засуче бркове.
Враг му срећу не однио.
***
За великим синдикалним столом
Аничка врши презентацију
Подебљих елабората у плишаним корицама
’’С обзиром да су времена права за
Мале бизнисе, мора се поступати по
Елаборату, од тачке до тачке са врло
Високом прецизношћу и одговорношћу.
Овим елаборатом се затвара круг
На узгоју пилади.
Решава се питање секундарног отпада,
Што у преводу значи … све да се испоштује
По налогу Пољопривредног факултета,
Департмана за сточарство из Новог Сада’’…
Ухвати се Фирга за затиок.
Болно је.
Грешне су мисли Слаџе из Масну Поњаву.
Мерка Аничку.
Неко већ одавно заборављено струјање
Честица свеже крви,
Сјури се на ројило хормона.
’’Рахатлуку нигде краја нема’’.
Трен је овјековјечен сударом
Аничкиног и Слаџиног погледа и осмеха.
***
Уз цврчање таландаре,
Скинуо је лаке летње ноте Банета Гаравог
Мајстор Дуле, живот као ’’Ретровизор’’
’’Дођи Милице на чај од камилице
Ублажи ми бол
Дођи Лело да ти видим тело
Спасло би ме то
Додји Анкице испод кабанице
Ублажи ми бол
Дођи Марице да ми вратиш парице
Спасло би ме то…’’
Весели Дуле…
