Колико пута дневно је нормално „пустити ветар“, а кад се треба јавити лекару?

Сви пуштају гасове, али разлози за то су различити, а понекад могу бити разлог за бригу.

Фото: Getty images

“Као педијатријски гастроентеролог, константно добијам така питања,” каже др Марк Коркинс. “Постоје два извора гасова, а сви нису исти. Део тога је ваздух. Сви кроз дан гутамо ваздух, а неки људи много. Ваздух који испуштамо нема никакав мирис.”

“Прави ветрови“, с друге стране, примарно су нуспојава ферментације хране у цревима, каже Коркинс. “У нашим цревима живе милијарде бактерија… ако ми не пробавимо храну, бактерије хоће,” преноси CNN.

Што се тиче количине простора које заузимају гасови, „стварни ветрови“ заузимају већи волумен и до њих долази када се храна креће кроз црева, додаје он.

Пуштање гасова “између пет и петнаестак пута дневно је потпуно нормално”, каже др Вилијам Чеј, професор гастроентерологије на суниверзитету Мичиган. “Људима различито функционишу гастроинтестинални трактови, у њима живе различити микробиоми и људи се различито хране. Све су то фактори који одређују колико често нетко пушта гасове, колико гасова пушта и до каквог мириса долази.”

Нема мириса који су знак за узбуну, кажу стручњаци. Гасови нису показатељ здравља пробавног тракта. Ипак, начин исхране мења учесталост испуштања гасова, а постоје одређени тренуци у којима је важно о гасовима разговарати са лекаром.

Флора у пробавном тракту важна је јер помаже телу да ствара витамине и масне киселине које хране слузницу црева, што значи да је мала количина гасова добра ствар, каже Коркинс. “У супротном, не хранимо довољно нашу флору, а заиста се ту ради о симбиотској вези,” објашњава.

Оно што може довести до претераног стварања гасова је конзумирање теже сварљиве хране која онда ферментише у пробавном тракту, кажу стручњаци.

“Ту се највише говори о пасуљу, у којем има протеина које је тешко сварити,” каже Коркинс.

Пасуљ је један од извора олигосахарида, дисахарида и моносахарида које неки људи тешко варе у танком цреву, што доводи до претераног испуштања гасова, грчева, пролива, затвора или надимања. Ти угљени хидрати још се налазе у неким врстама поврћа, воћа, скроба и млечних производа попут цвекле, белог лука, јабука, брескви, млека, жита и кукурузног сирупа.

“Неки људи ће, с друге стране, имати проблема при конзумацији црвеног меса,” каже Чеј. “То важи за готово све. Ако једете превише црвеног меса, нећете га моћи исправно сварити и оно ће се спустити у дебело црево где ће производити гасове и хемикалије кроз ферментацију.”

Чеј додаје да је важно обезбедити редовно варење. “Они који пате од констипације чешће ће имати проблема с надимањем и гасовима. Ако се ствари спорије крећу кроз пробавни тракт, имају више времена за додир с бактеријама које тамо живе, што ће проузрочити више гасова.”

Неконтролисани гасови

С лекаром треба разговарати онда кад гасови постану непријатни или почну да сметају у свакодневном животу.

„Пацијенте питамо о различитим факторима – исхрани, микробиому и функционисању пробавног тракта – и покушавамо исправити оно за што мислимо да је проузроковало проблеме с гасовима,” каже Чеy. “Ако неко има типичну западну исхрану која укључује много угљених хидрата и високопрерађене хране и шећера, потребно је почети јести здравије.”

Лекара треба посетити и у случају нежељеног губитка тежине, крви у столици или промена у навикама – поготово у случају честих пролива, додају стручњаци.

“То може бити знак инфекције, упале или недостатка ензима. Лекари те проблеме могу тачно дијагностиковати и исправити,” каже Чеј.

Док чекате на свој лекарски преглед, пратите колико често испуштате гасове и у којим контекстима, уз какву врсту исхране, наводе стручњаци. Лекар вам може препоручити и неке једноставне лекове, каже Чеy, попут симетикона, активног угљена, уља од пеперминта или пробиотика.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here