„Da nas bar oslobode plaćanja lekova na recept“

Svetozar Paroški, dobrovoljni davalac krvi

646
Foto: Nedeljne novine

Kada je Svetozar Paroški (1963.) iz Despotova 24. februara 1982. godine, prvi put zavrnuo rukav da bi dao krv, verovatno nije ni slutio da će to uraditi više od sto puta.


Baš to se dogodilo minule godine, kada je Cveta gorbun, kako ga njegovi Despotovljani zovu, pored svog imena upisao sto davanja dragocene tečnosti.

– Prvi put krv sam dao, sa manje od devetnaest godina. Sećam se, da sam tada na akciju davanja krvi koju je organizovao Crveni krst, otišao bez nekog posebnog povoda. Prvih godina, krv sam davao dva puta godišnje, a već godinama dajem je četiri puta tokom jedne godine.

Do danas, krv sam dao 101 put, i davaću je ako me zdravlje posluži sve do navršenih 65 godina starosti.

Krv sam tri puta dobrovoljno dao i tokom redovnog služenja vojnog roka u Čačku. Samo sam jednu pauzu napravio tokom dosadašnjeg davanja krvi i to pre gotovo dvadeset godina, a zbog povrede koju sam doživeo.

Godinu dana nisam bio u mogućnosti da se odazovem na poziv Crvenog krsta, da dam krv – kaže Svetozar.


Nadimak „nasledio“ od oca

Retko ko u Despotovu, Svetozara zove imenom ili prezimenom. Mnogo više, ljudi ga zna po nadimku – Cveta gorbun. Zanimljivo je kako je dobio ovaj nadimak.

– Svojevremeno je moj pokojni otac Todor, glumio u jednoj pozorišnoj predstavi ruskog oficira gorbunova. Kako je to obavio na vrlo upečatljiv način, dobio je nadimak gorbun. Vremenom sam taj nadimak nasledio i sada me gotovo svi u Despotovu, znaju baš po njemu – Cveta gorbun – napomenuo je Svetozar Paroški.


Ranije je u Despotovu, bilo mnogo više dobrovoljnih davalaca krvi nego danas. Svoje mišljenje o tome, ima i Svetozar.

– Dobrovoljni davaoci krvi nekada su imali znatno više benefita za datu krv, nego danas. Sada još jedino ne plaćaju participaciju. Po mom mišljenju, zaslužili smo zbog svega što činimo da ne plaćamo lekove koje nam propiše doktor. Upravo to je važan razlog, što su bar kod nas ovde u Despotovu, mnogi odustali i više ne daju krv.

Mislim, da bi trebalo sagledati situaciju i da bi nama davaocima, trebalo omogućiti tu besplatnu nabavku lekova na recept. To bi svakakao privuklo još više novih davalaca.

Apel, da dobrovoljni davaoci prilikom davanja krvi, kontrolišu svoje zdravlje, što je svakako tačno, očigledno nije dovoljan, da bi između ostalog i Despotovo imalo veći broj davalaca, od sadaših između 15 i 20. kada je u pitanju Zavod za transfuziju krvi iz Novog Sada, koji sprovodi ovu akciju, tu zaista nemam ni jednu primedbu. Svi oni odlično rade svoj posao, i samo da poželim da tako i nastave – kaže Svetozar.

Bez obzira, što nije previše zadovoljan odnosom prema davaocima krvi, Svetozar ne namerava sa prestane sa davalaštvom. Kako je na kraju razgovora rekao, krv će davati sve do 65 godina, kada će po sili zakona prestati da je daje.

Nada se, da će ga do tada zdravlje služiti i da će uz svoje ime upisati još tridsetak davanja.

Pogledaj: Nikola Šegan: Fotografija kao način života

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here