Огромна већина основаца не поседује оно што струка оцењује као базични или основни ниво знања, вештина и умења која се очекује да на крају основне школе поседује најмање 80 одсто генерације. Ово је закључак резултата овогодишње мале матуре, пише Данас.
Најмање 80 одсто ученика остварује основни ниво стандарда постигнућа на тестовима завршног испита из српског/матерњег језика и математике, један је од стандарда којим се мере образовна постигнућа ученика, приликом процењивања квалитета рада школа. Ако се овај стандард упореди са резултатима последњег завршног испита који кажу да је на тесту из српског језика свих девет задатака са основног нивоа решило 25,9 одсто од укупног броја ученика, а све задатке из математике 33,9 одсто популације, долази се до поражавајућег закључка.
У поређењу са резултатима ученика који су малу матуру полагали на крају школске 2020/21. године резултати су још гори јер је тада 44,7 одсто ђака успело да реши све задатке са основног нивоа из математике, а 38,7 одсто из српског.
О ђачком (не)знању додатно говори и податак да је на последњој малој матури повећан број такозваних задатака „на заокруживање“ из математике (било их је чак 17, а у само три се тражио поступак), у односу на претходну, али ни то олакшање по свој прилици није успело да поправи генералну слику.
Тестови на завршном испиту садрже задатке којима се проверава оствареност образовних стандарда дефинисаних на три нивоа постигнућа – основном, средњем и напредном. Осим поменутог стандарда који се односи на задатке са основног нивоа, прописано је и да најмање половина ђака треба да тачно реши задатке са средњег нивоа, а најмање 20 оне најтеже, са напредног нивоа.
Колико је ђака у последњој генерацији малих матураната ово успело у извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања се не наводи, али се зато износе подаци о просечном постигнућу дечака и девојчица у решавању задатака са основног нивоа.
Тако се може прочитати да, од укупно девет задатака са основног нивоа, девојчице у просеку остварују 7,26 поена, односно решиле су 80,7 одсто, док дечаци у просеку имају 6,62 поена, односно решили су 73,6 одсто ових задатака. На тесту из математике који је такође садржао девет задатака са основног нивоа, девојчице у просеку имају 7,19 поена, односно решиле су 79,9 одсто ових задатака док дечаци у просеку имају 7,08 поена, то јест решили су 78,7 одсто.
На комбинованом тесту од девет задатака са основног нивоа девојчице у просеку имају 7,93 поена, односно решиле су 88,11 одсто ових задатака док дечаци у просеку имају 7,81 поена, односно 86,77 одсто тачних задатака.
Иначе, све задатке са основног нивоа на комбинованом тесту решило је 43,6 одсто посматране генерације.
Податке о просечном постигнућу када је реч о задацима са основног нивоа надлежни су прошле године објаснили тврдњом да је „имплицитна претпоставка да је тест са задацима са основног нивоа конципиран тако да се очекује да тестирана популација у просеку реши између 80 одсто и 100 одсто задатака на основном нивоу, што одговара очекиваном распону остварености стандарда на основном нивоу“.
Уз констатацију да ученици и задаци нису исто и у ишчекивању објашњења из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Данас примећује да се у анализи не помиње утицај пандемије на укупне резултате, као и на школски успех претходне генерације малих матураната.
Такође су, другу годину заредом, изостали закључци присутни у свим ранијим извештајима који указују да са школским оцењивањем има доста проблема и да постоји раскорак између оцена и знања које ђаци покажу на малој матури.
Прошле године је делимично промењена методологија. Тако се сада у анализи констатује да се „оцењивање заснива на принципима објективности и праведности, што потврђују позитивни коефицијенти корелације између резултата на сва три теста и општег успеха“.
Подаци о школском успеху наводе на закључак да би резултати мале матуре требало да буду много бољи ако се има у виду да је 51,3 одсто ђака који су у јуну полагали, завршило пети разед са одличним успехом, у седмом их је било 41,1 одсто, а на крају осмог 42,6 одсто. Врлодобрих је на крају осмог разреда било 34,8 одсто, добрих 21,1 одсто, а довољних само 1,5 одсто.
За истраживаче је очекивано да боље резултате на завршном испиту од просека имају ученици носиоци Вукове дипломе: просечно постигнуће вуковаца је највеће на комбинованом тесту и износи 16,86 бодова. Следе матерњи језик са 16,78 и математика са 16,36. Најбоље резултате показали су вуковци са територије Града Београда.
Као и претходних година, девојчице су успешније од дечака, при чему су разлике веће на тесту из матерњег језика него на друга два теста. Добијене разлике у корист девојчица забележене су како на републичком, тако и на окружном нивоу, али и у већини општина.
