У централном делу Антакије, у провинцији Хатај, 228 сати након земљотреса спасена је жена са двоје деце. До сада је у Турској из рушевина извучено више од 8.000 преживелих, за Сирију – нема прецизних података. На снимцима су и они које сматрамо најосетљивијима – бебе и деца.
Без хране и воде,цнакон 222 сата жена је извучена из рушевина. Једна Аја је рођена у њима. Сестра је сатима руком штитила главу млађег брата.
„Нажалост, мислим да нико у овом тренутку нема јасну структуру људи, јер је у овом тренутку најбитније да се спасу животи, мада је све мања шанса, јер је времена већ доста одмакло“, наводи Весна Савић из Уницефа.
„Можемо да учимо из претходних искустава када подаци Центра болести и оболевања Америке говоре да је 57 одсто мушкараца преживело, 40 одсто жена. Да су преживели били од 6 до 44 године. Верујем да ће бити слични подаци и за Турску и за Сирију“, каже Ранко Демировић, координатор Програма Црвеног крста Србије о деловању у несрећама.
Ипак, разорни земљотреси су нам показали да је људски организам и те како спреман да се бори, чак и онај најмањи.
„Особа може да издржи само три минута без ваздуха, три дана без воде, а три недеље без хране. Међутим, када су у питању овакви догађаји као што је земљотрес, онда ту постоји још много фактора. Један од значајних фактора су услови средине, знамо да је сада тамо хладно, с једне стране ти људи могу да се смрзну, али су сви метаболички процеси успорени и губи се много мање воде“, каже Сања Мазић,физиолог са Медицинског факултета у Београду.
Битно је, каже, какво је опште стање особе, односно њена кондиција. „Да ли особа болује од неких болести или су јој неопходни неки лекови и оно што је веома често занемарено то је стање психе, односно да ли може да издржи тај стрес и тај притисак“, каже Мазићева.
„Тело које је мање површине претпоставља се да ће најбоље бити да се заштити, у смислу да неће велика површина тела бити прекривена рушевинама. Тешко да можете да успоставите комуникацију са бебом, прво што морате да водите рачуна да отворите дисајни пут, не само код бебе него и код других. Одрасли ће пратити ваше инструкције и разумеће вас, деца када су у питању вероватно ће се додатно уплашити“, каже Демировић.
Многи преживели малишани остали су без родитеља.
„Као и у свакој ванредној ситуацији, ту постоји много изазова, много опасности да дође до злоупотребе деце, до трговине људима. Због тога је потребно да на терену постоји врло комплексна операција, да се на свако дете обрати пажња, од мале деце до адолесцената“, каже Весна Савић.
И док се спасиоци боре за сваки живот, свако од нас може да се бори за преживеле и донацијама– на пример СМС поруком на 1003 за помоћ Турској и на 1004 за Сирију.
