Очекује се пад броја Срба у Хрватској и то испод четири одсто

Након акције Олуја 1995. велик број Срба напустио је Хрватску и већином се нису вратили

130
Фото: Profimedia

ЗАГРЕБ – Државни завод за статистику требало би крајем јуна или почетком јула, да објави резултате прошлогодишњег Пописа становништва који се односе на етничку и верску структуру популације Хрватске.


Демограф Стјепан Штерц са Факултета хрватских студија каже да ће они вероватно показати пад удела припадника српске мањине на мање од четири одсто, у односу на 4,36 одсто из 2011.

У Хрватској је 1921. живело 16,9 одсто Срба, 1961. их је било 15 одсто, а 1991. године 12,2 одсто, што је троструко више него данас. Након акције Олуја 1995. велик број Срба напустио је Хрватску и већином се нису вратили.

Према мишљењу Штерца, нова национална и верска слика Хрватске, која ће бити позната ускоро, када ДЗС објави службене податке, неће показати драматичне промене у односу на ону пре десет година.

– Законитост је да се у неком простору смањује мањинска популација када нема великог усељавања. До сада се у Хрватској удео мањинске популације увек смањивао. То је делом везано уз миграције, али и укључивање мањина у хрватско друштво. Није то класична асимилација, него функционално укључивање – тврди овај демограф у изјави за загребачки Јутарњи лист. Наводи да су националне мањине у Хрватској реликт бивше државе.

У Хрватској је, наглашава Штерц, видљива корелација између броја Срба и православних верника. Тај је број подједнак. Испада, закључује он, да се етнички идентитет изражава и кроз верску припадност јер мањинска популација, иако се прилагођава средини у којој живи, настоји на разне начине да одржава свој идентитет, а један од њих је и вера.

Др Стево Ђурашковић, доцент на загребачком Факултету политичких наука, тврди да до пада броја Срба у Хрватској долази као и до пада свих других мањина. А што се тиче асимилација националних мањина, тога је, каже, увек било. И у СР Хрватској је у доба Југославије због тога падао број Срба. Каже да је то нормално у друштву и да ко каже супротно, бави се етноподузетништвом.

– Као што се и неки војвођански Хрвати, ако се ожене или удају за Српкињу или Србина и оду да живе у Београд, пријављују као Срби, тако и Србин из Грачаца у Загребу постане Хрва – каже Ђурашковић, који асимилацију види као нормалну природну појаву.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here