Što više biramo da prihvatamo odgovornost, veću moć ćemo imati nad svojim životom. Prihvatanje odgovornosti za svoje probleme, ujedno je i prvi korak prema njihovom rešavanju.
Klijent koji je dolazio kod mene na savetovanje bio je ubeđen da je razlog što nijedna žena neće da izlazi sa njim to što je prenizak. Bio je obrazovan, zanimljiv i lepo je izgledao, načelno dobra prilika, ali bio je sasvim ubeđen da je prenizak da bi žene sa njim izlazile.
Samo zato što je on mislio da je prenizak, nije ni izlazio niti je pokušavao da se upozna sa nekim. Onih nekoliko puta kada je izašao s nekom ženom, tokom razgovora je obraćao pažnju na svaku sitnicu u njenom ponašanju, koja bi mogla da ukaže na to da joj nije dovoljno privlačan i zatim je ubeđivao sebe da joj se ne dopada, čak i kad joj se zaista dopao. Nije shvatao da je sam izabrao vrednost koja ga je pogađala – visinu.
Taj izbor vrednosti bio je obeshrabrujuć. Bilo je mnogo značajnijih vrednosti koje je mogao da prihvati u odnosu sa ženama. „Želim da se viđam samo sa ženama kojima se dopadam zbog onoga ko sam“, bio bi dobar početak – merne metode koje procenjuju vrednosti poštenja i prihvatanja. Dok nije shvatio da on bira svoju vrednost, bio je odgovoran i za vlastiti problem. Žalio se kako on ne može ništa, kako su žene površne. A on je bio pun samosažaljenja.
Mnogo ljudi okleva da prihvati odgovornost za svoje probleme, jer veruju da biti odgovoran za svoje probleme znači i biti kriv za njih. U našoj kulturi se često odgovornost i krivica javljaju zajedno. Ali one nisu jedno te isto.
Ako vas udarim kolima i kriva sam, pravno sam odgovorna da vam pružim neku kompenzaciju, i materijalno. Čak i ako je to bilo slučajno, svejedno sam odgovorna. To je normalno i tako treba da bude.
Međutim, ima problema za koje mi nismo krivi, ali smo ipak za njih odgovorni.
Ako se jednog dana pojavi novorođenče ispred vaših vrata, niste vi krivi što je beba ostavljena tamo, ali ona će sad postati vaša odgovornost. Moraćete da izaberete šta ćete uraditi. A šta god na kraju da odaberete ( da je zadržite, da je se otarasite, da je ignorišete, da je bacite u kontejner), mogući su problemi povezani sa vašim izborom- i vi ćete biti odgovorni za to.
Sudije ne biraju svoje slučajeve. Lekari takođe ne biraju svoje pacijente. Kada slučaj dođe pred sud, dodeljeni sudija nije počinio taj zločin, nije bio svedok zločina, ali je on na kraju odgovoran za njega. Sudija mora da odredi mernu metodu kojom će zločin biti odmeren i postarati se da se ta merna metoda izvede. Lekar nije kriv što je pacijent došao sa teškom bolešću kod njega po pomoć. Ali je odgovoran za njegovo zdravlje od momenta kada je taj isti pacijent saopštio svoj problem. Treba da ga leči po pravilima struke najadekvatnije i najstručnije.
Dakle, odgovorni smo za iskustva za koja nismo krivi- sve vreme.
Krivica je u prošlom vremenu. Odgovornost je u sadašnjem. Krivica je posledica izbora koji su već napravljeni. Odgovornost je posledica izbora koje trenutno pravite, svakog sekunda u danu. Birate da čitate ovo. Birate da se složite sa ovim ili ne.
Niste vi krivi zato što sam ja izabrala da napišem ove rečenice., ali ipak ste odgovorni što ste izabrali da ih pročitate ( ili ne pročitate). A ako već jeste, onda vam je jasno da je poruka sledeća: lako je preuzeti odgovornost za uspeh i sreću. Ali, preuzeti odgovornost za probleme i nesreću nije, ali nas čini zrelim ljudima. Onima koji dodatno ne povređuju sebe. U tome je naša moć.
