Чекајући Фиргу.
Рад черупања успомена
На покушаје спашавања последње жаруље
Трчеће светлости,
Од пољогоростаса АИК БАЧКА Паланка
Оста Задругар ex. Завичаја,
Дискретно да цео свет знa,
Вала и шира околина.
***
Примам поруку од Лејке.
’’Данас је Дан Републике. Честитам
Празник мом другу из прошлог миленијума,
Другарству из века очаја.
Пролупана кошница звана Југославија. Ако си при
Цуги звизни и за мене покоју. Наздравље ти.
Подсети још, све јој здраво и весело било,
На њене рецитаторске и глумачке
Способности, приредбе, свечане хаљинице,
Веселе дечаке, кочоперног наставника фискултуре
Калета, и свашта нешто…
Лејка не би била Лејка да на крају
Поруке не упрска.
Подсети ме на свињокоље и два нерадна дана.
Очворо сам на њен циркузерај.
Машала.
***
Нема Фирге.
Пролази ме љутња на Лејку.
Прође ме. Душом сам мало дануо.
Звучни запис миле Веселице оде џадом.
Брзина. Шиба.
Рахметли Дан Републике.
’’Данас је Дан Републике
И стари је попио мало
На телевизији Лепа Брена
и стари се сјећа ратних времена.
Да би данас било боље
Они су потурали своја плећа
Газили хладне ријеке
Јели кору с дрвећа
Жао му је што неки мисле
Да је живот негдје другдје
И не сања се више стари сан
Чекају пасош да оду ван
Данас је дан, Дан Републике
И стара каже Драгане шути
Скрати језик могу те чути
Данас је Дан Републике
И стари се сјећа ратних дана
Жао му је што се ни клинци
Више не играју партизана
Данас свако зна
Да је глава само једна
Данас свако зна
Пред ким пасти на кољена
Данас је Дан Републике и стари каже
Отворите прозоре, пијан је и чини му се
Да логорске ватре у даљини горе
И стара каже
Јеси л’нормалан Драгане
Затварај прозоре, не ради гријање.’’
’’Забрањено пушење’’
Мала гатка
За Лејкин повратак
На пределе двадесетог века
Алал јој гуњ и година родна.
***
Стигоше мали, бели, лепи.
На киле се кутије мере и деле са ,
Ако ме памет не издаје,
Са четрдесет грама.
Ваљда је исправна математика
До коначног броја стада.
Пијучу јади им краја знали
Радост живота и простора,
Великог кокошињца.
Намонтиране појилице
Напуњене хранилице.
Пуцкета слама под ногама
Испред кокошињца свечана трпеза
Мала фабричка свечаност са ђаконијама.
Са плеја лаганица Звонка Богдана.
Све је у фулу.
Утегнуто под конац.
На окупу је екипа пилићарских извршилаца
од сложених послова и радних задатака,
до простих оних измећарских.
На врху пирамиде је газда Шуцо
Носеће атуле Слаџа и Фирга
Прости радници Вук, Драган и Никола.
’’Леле. Што је леп… ки слика…уписан’’,
Шапче Слаџа.
Гледам је и бацим јој осмех. Нешто ме штрецну,
Испод леве плећке. Ухвати ме нервоза.
Таслачење бруталне стране живота.
Газда Шуцо дрељи на улазна врата Задруге
Чепукање.
’’Нема попа…’’
’’Кој бе поп…’’
’’Живко… да освешта кокошињац’’
’’Ће бе сјутра да освештаје… напиа се поп…’’
’’Ћути бре аветињо’’
Да има гласа загангао би Шуцо.
’’Питају ме одакле си жути
Из Гајдобре невесињац љути.’’
Химна љутике.
***
У Бачкој Паланци они отресити и никад понижени пропашћу
Радничког самоуправљања
Нису се лако опраштали од навике ’’рада, реда и дисциплине’’.
Ако ништа, устајали су испред шест сати ујутру и по васцијели дан
Думали како се покренути, како почет на голој равни неки бизнис,
Покренути без пребијене паре у џепу.
Онако као за своју душу.
Од севапа до динара.
Неко је провукао кроз невољнике
Да је најбржи обрт у узгоју пилића.
Шупе, магацини, настрешице.. чардаци, па чак
И собе претварају се у мини фарме. Полакомио се
И рођак Митар.
Запатио јато у бушној кади насред дворишта.
После ће их разносит по пустим свињцима.
Вели ’’ако већ не скичи нек пијуче.’’
Бизнисмен Митар. Нањушио да ће за шест ефти удупло до динара доћ.
Све је смишљено само да кредитни одбор Ерсте банке
Одобри бизнис план који му сачини Агенција за мала и средња предузећа.
Све је потаман. Само да онај што га упути климне главушом .
Стрпљив је Митар. Чека.
Чека већ поодавно. Да би се климнуло мора бити добро подмазано.
Понестало код родјака Митра коломасти.
Никако да се сети. Кад му додје
У памет кренуће и рођо.
Ко није за себе, није ни за другог.
***
– Како бе Фирго еве знаш колко пилки бе има ту је…
– Лако Слаџо. Пребројиш ноге и поделиш са два.
– Дума директор ’’Комуне Б’’. Лати се дигитрона.
Куцка Велика је то мозгалица. По јаду.
Смота јој се Црни око ноге, кевће.
Наталија се измакла у страну, као да се смеје,
Ћушну ногом Слаџа пуцина Црног.
Одлеће јој нанула.
’’Куш бе џукело… веш да збрајам’’.
Усијао се дигитрон.
Ерррор…
***
Вакцинација.
Подизање имунитета белог јата.
Весело је на фарми ’’Три лепа бела пера’’.
Доктор Драган и екипа из Вет Вет-а
Чисти, млади дотерани.
Задавам ти божју вјеру
Да им позавиде у Клиничком центру Војводине.
’’Хајде директоре да упознаш производњу,
Вакцинација пилића.’’
Зверка Слаџа окицама.
’’Како поватат толку живинчад , ’’
’’Лепо. Једно по једно. И удри.’’
Крену за Фиргом Слаџа из Масну Поњаву пут кокошињца.
’’Колко некција треба ови доктори да ударе.’’
’’Десет хиљада… колико пилића толико вакцина’’ , мирно ће Фирга.
Укопа се Слаџа.
Доктор Драган се нађе у послу вадећи
Бочице антибиотика које ће сасути у појилице.
Док дозатор не клапне. Доста је.
***
Пристиже јужно воће бизнисмену Лали, из Грчке.
Пред мрачак ушуња се тегљач, ван домета
Туђих очију и брига,
Негде пред зору , док не започне рика кокота,
На брзину се врши претовар на заставице,
Фамиће, комби возила.
После се провлачи сајла и шњира цирада. Цакум Пакум.
Захефта се бломба.
Додје неко.
Печати и оде. Нико не зна ко то беше.
Отперја Црни jeep са тамним стаклима.
Кад се отпрангија и буде све као по лоју,
Бизнисмен Лала певуши
’’Моја роба нема мане, нико нема такве хасане.’’
Кад нешто не иде кад затаји операција
И кад побегне паланачки мрачак он невољлно
Прозбори’’ шкрипи ђерам, шкрипи ђерам…’’
***
Газда Шуцо понекад проћури у Задругу.
Њуши радну атмосферу.
Мери пулс радном елану.
Подносе му извештаје Слаџа и Фирга.
Анализирају се дневници рада,
Са посебним освртом на дневно угинуће пилића.
Кутарисава се негативних информација.
Нити хоће да их чује. Нити хоће да прича.
’’Да је причао не би био газда,’’ закључи Фирга.
Дерња се Слаџа. Брине за фактуре, отпремнице,
Акта, дозволе, еко таксе.
’’Иди у књижару, купи регистраторе , бушилицу, спајалице, хефтарицу.’’
’’Паре газда, паре… ће купим…’’
’’Само ти кажи да сам те ја послао. И немој
Заборавит хефтарицу, обавезно.’’
Оде Шуцо.
Слаџа слаже речи да не заборави.
’’Хефтарица, њуферица, ефтарица, њуферица…’’
Фирга помери столицу пратећи хлад
Њему драгог јавора.
’’Запиши Слаџо, запиши’’.
’’Еве пискам…’’
Кокотњак се узнемирио, као и обично.
Пред кишу.
***
На тераси свог петхауса у Липовом гају стрико Дамјан је охано пуним плућима, пружајући поглед на Фрушку гору и танак дим Фабрике цемента из Беочина.
Отрије чело .
’’Аничка… донеси дедер онај мој црни либар. Ол рајт.’’
Аничка одговори да га је чула.
Вредна и бистроумна Словакиња из Пивница Ана Часар, студент мастер студија у Нитри,
Пружи Дамјану либар.
’’Да виђо како стоји у дуговима наш добри и поштени Шуцо , као што сам и сам…’’
Аничка се насмеја и врати књигу,
У времену зрења науке. .
Готово …ваља додирнут емотивно дно …
Вино россо…
– Наставиће –
