Донела је слатко од купина
донела је јабуке петроваче
зрела недра.
Осмех који ће надживети њене болести
донела је Вранац
онај који сам некад волео
насукан на бунгалове усред Оазе.
Причу у круговима.
Једно велико хвала
за дугачак ток мисли.
Помисао на њу
лагани труд мозгања
који испраћа ток приче
о Слаџи из Масну поњаву
задњу реченицу,
она је врх.
***
Благо записничарима
кочничарима
зверињаку.
Никад сазнати неће
тајну веселих сати
кад се корице затворе.
Реда било
умело се узимати
умело се дати.
***
Болни и мрзовољни
стрико Дамјан
вратио се из Гајдобре
где му је баба Росна
намештала желудац.
Струњу.
Смогао је снаге
да помогне паметној и вредној Анички
дипломцу Филозофског гакултета
Конштантин филозоф из Нитре
да уредно сложи тестове
за оцену способности кандидата
заинтересованих
за радно место черупача и кланичара
(два извршиоца)
на фарми пилића код „Три лепа бела пера“.
Фаза затварања
круга репродукционог циклуса
од зрна
до првог бачког домаћег пилета
на трпези
сваког пристојног домаћина.
***
„Ако финални производ буде без
фалинке, надај се успеху.
За квалитетан и брендиран производ
најбитнији је људски фактор. Извршиоци у
задњој фази морају бити паметнији, марљивији,
чусти, смирених живаца и без емоција.
Лагане руке.
Егзекуција.
Грешке се не опраштају.
Треба спремно дочекати Блек Рока који ће
преоргати планету. Завртило се…окреће се…“
У причи је само за своје уши стрико Дамјан.
Прича и мачује се са сопственим визијама
које се посигурно остварити неће
бар што се њега тиче.
Ол рајт.
***
Питања из Аничкиних тестова.
1) Настави са низом бројева 1, 3, 5, 7, …
2) Ако си у пустињи сам и укаже ти се оаза…
3) Шта мислиш о себи…
4) Шта је теже кило перја или кило сребра?
5) Како проводиш вече?
6) Колико смљатраш да си паметан?
7) Залазак сунца подсећа те на…
и тако даље до броја двадесет и један.
Поклапа.
Бива, последње питање било је:
Ако електрични воз јури 120 километара на сат
а из супротног правца дува ветар 150 километара на сат
пита питац
а испитаник треба да одговори
на коју страну локомотиве
одлази дим.
(Шеф станице Обрад,
још није пустио воз „Соко“ у саобраћај.
Није му био вакат).
Пост ти љубим.
***
Стигла је на време
велика газде Шуце лимузина.
Она велика. „Окац“
Одјављен са осигурања у Немачкој.
Стрико Дамјан смогао је снаге
да маше Анички
са терасе Пентхауса.
Утегнута је Аничка
покретна радионица знања.
Одмахну руком улазећи задње седиште
Шуцине лимузине.
Посигурно зна
да без њеног парафа
нема те кћери и мајчиног сина
који ће преко везе добити
посао у кланици
код „Три лепа бела пера“
Ни по бабу
ни по стричевима.
***
Врати се стрико Дамјан
у дневни боравак.
Лагано се завали
у „Симпову“ кожну фотељу.
Помилова руком нежно
болну струњу.
„Ова баба Росна
чудо је од жене“
Чудо.
Задовољно склопи очи.
***
Мајстор Гиле
довео је до савршенства
некадашњу помоћну зграду задруге.
Претварајући је у мини кланицу.
Све је било по пропису и узансима
веселе на законске норматике
државе Србије по Службеном листу.
Спољни зидови су офарбани у боју лимуна
која се у нијансама преливала
у боју сарог злата.
Прозори и врата офарбани у пинк боју.
(Као да је знао за будућност широких народних маса
заблејачених на програме националних телевизија.)
„Ајде дерани овамо.
Сити да се нагледате лепоте.
Сутра креће фабричко подешавање.“
Позива Гиле просте раднике и опуштеног Фиргу
на разгледање мини кланице.
***
Целе нељеде директорица Слаџа
је у тешким проблемима.
Пуна јој глава од силних ургенција
за упражњена радна места у кланици.
Зову комшије, кумови, учитељи,
политичке странке, лелемуди, сецикесе,
подводачи, келнери.
Зове и давно заборављена фамилија
љута је и отровна ко змија.
Суче у слушалицу. Псује.
„Ће бидне тест. Ће бидне. Дођите.“
Уздаси јој се стешкали.
Пуца јој у грудима.
„Каки смо туј народ. У Слаџе ни нокат од протекцију и везе.“
Борба за динар.
Борба за живот.
***
Једанаест је кандидата.
Комисија у саставу Аничка, Слаџа и Фирга.
Кандидати су под тремом.
Ћутке се испрати Аничкина беседа
о правилима тестирања.
Поента је на минутажи теста
и брзини мисли.
Узгред Аничка шацује сваког кандидата
записује покрете.
Познате су то главе паланачке вароши.
Све бивши до бившег из бивших фирми социјализма.
Трактористи, келнери, млинари, пољотехничари,
референти ОНО и ДСЗ, дифовци, словослагачи,
инвалиди треће категорије.
Подели Слаџа тестове,
подели и графитне оловке
са гумицом за брисање на једној страни.
Време за тестирање петнаест минута.
Брзо прође.
Фирга покупи тестове.
Аничка их сложи у црвену фасциклу и одахну.
Оте јој се осмех.
***
„Кума Слаџо. Погледај. Прими ме.“
„Кој си сад ти?“
„Кум Ристо. Скумио сам се са твојим Мирком
још од ШУП школе.“
„Јел…како да ја то зарезујем.“
Кум на земљи, Бог на небу
ако изда један, други те издат неће.
Оде кум.
Запамтила је Аничка
сваког кандидата са тестирања
фотографски.
Покрете, лице, изглед.
Реферада стрика Дамјану тече.
Сортирају се тестови.
Писмена форма никад не изда.
Ваљда рукопис највише каже о оном
ко га тефтери.
Обадвоје закључише
да су најбоље резултат постигли
Мирна, избеглица из Босанске Крупе,
Елза звана Ерка, Бачкуља од Зечког шора.
Усаглашено и запечаћено.
***
„Чудо. Баш је чудо у рукама баба Росне.
Божји је то дар Аничка. Више ме желудац не боли.
Намести га. Да су та њена знања у Америци, златом би је платили.
Ол рајт.
Него дедер мала, затвори прозоре.
Неки се кијамет од Срема спрема…“
***
„Сада је време путовања
никад дужи пут до куће
иако немам температуру
час ми је хладно, час ми је вруће.
Хтео бих садржај збуњене главе
са нечим јачим да заменим
можда је камен довољно добар
хтео бих да се окаменим.
А ветар дува, дува, дува, дува
и уста су нам сасвим сува“
Бора Ђорђевић
Са ветром
отвори се и небо,
сручи се лед
добошари по крововима
Липовог гаја.
Хука.
